Бранич

стр. 368.

б р а н и ч

број 8.

матског агента, ма да су рођена на страној територији, на којој тај агенат Функционише, ипак не постају поданици дотичне државе, него се одма сматрају као грађани оне државе којој припада њихов отац. То важи и за дјецу осталијех званичнијех чданова мисије, а незванични нерсонал мисије у том погледу стоји у једноме реду са осталијем обичнијем странцима; за њега, дакле, важи опште право. Имунитет посланички од кривичног судства државе ; код које је дипломатски агенат акредитован, логичка је пошљедица самога права личне неповрједивости. Очевидно је, да се кривична истрага, не може предузимати, а још мање извршити кривична нресуда над једнијем лицем, које је признато као неповрједно. Дипломатски агенат, који учини, било приватну било политичку кривицу, подлежи једино суђењу и кажњењу своје домаће државе. Та његова држава не само да има право, него и дужност да га казни, кад је доказана његова кривица. Иначе држава постаје сукривац дипломатског агента, који је скривио, и не испуњава своју међународно-правну дужност. Кад су дипломатски агенти ослобођени од кривичне јурисдикције мјеснијех судова. из тога излази, да они морају бити ослобођени од полицијске власти и њене јурисдикције. Но то ослобођење од полицијске кривичне власти не значи, нити може значити, да је дипломатски агенат разријешен од сваког поштовања и одржавања правила и наредаба полицијскијех, које се тичу јавнога мира и поретка, безбедности личности и имања, саобраћаја, здравственога стања, чистоте ит д. Сваки је диггломатски агенат дужан да се влада по тијем наредбама и правилима, и да ни у чем не ремети јавни мир и ред, исто као и сви остали грађани и странци, који се налазе на земљишту извјесне државе. Поштовање и одржавање правида и наредаба полициј скиј ех од стране дипломатскиј ех агената сматра се као неки прећутни услов при самоме примању страног дипломатског представника. Ако се ииак догоди да неко дипломатско лице не пази на ту дужност, полицијска власт ваља да се обрати министарству спољнијех послова, те да оно дипломатскијем путем поради, да дотични агенат одустане од таквог свога поступања. Министарство може да учини повјерљиву напомену самоме агенту. Може да се пожали и његовој влади ; да му она забрани његово некоректно и земаљскијем законима противно понашање. Веома често може се догодити, а и догађасе, да неко дипломатско лице оставља за собом неплаћене дугове, да углав-