Бранич
БРОЈ 8.
Б Р А Н И Ч
СТР. 367.
у којој је он акредитован, буде са свијем обезоружана према њему и да се не може никако бранити ни од таквијех његовијех поступака, који очевидно садрже у себи злоупотребу те признате му привилегије. Друго битно право дипломатскијех агената јест екстериторијалност. Поред личне неповрједности, посланици морају бити још и потпуно независни од државне власти, а посебице од јурисдикције оне државе, код које су акредитовани. Јер кад тога не би било, кад би дипломатски агенат могао ма у ком погледу да се узима на одговор од стране власти и судова, тада би влада, код које је акредитован, могла непрестано имати могућности и прилике, да под изговором неке сумње и потребе истраге смета слободи посланиковој, да му улази у стан и претреса хартије. Та апсолутна потребна независност дипломатскијех агената од власти и судства оне државе, у којој се налазе, назива се екстериторијалност. По томе се и дипломатски агенти, као и владаоци, ма да се на туђој територији налазе сматрају да су још једнако задржали свој нређашњи домицил у својој домаћој држави и да су подложни још и даље само законима и судству те своје државе. Екстериторијалност обухвата: екстериторијалност саме личности дипломатског агента, његовога стања и његовијех непокретнијех ствари ; ослобођен.е испод кривичног судства; ослобођење од грађанског судства и ослобођење од извјеснијех врста јавнијех терета и дажбина. Сваки дипломатски агенат лично задржава своје пређашње мјесто становања, као и грађапство сноје државе. Отудадолази, да се његово нашљедство расправља у његовој домаћој држави, а такођер и то, да се дипломатски агенат, у погледу на Форму онијех аката, који се тичу његове личности, његове породице или његовијех покретнијех ствари, не мора управљати по законим прописима оне државе, у којој се као носланик налази. Стан посланички, са свијем спореднијем зградама, које му принадају, неприступан је полицискијем органима и ма каквијем другијем представницима власти оне државе, у којој се мисија налази. Само по изречном пристанку и одобрењу дипломатског агента орган државе може имати приступа у стан посланства. Екстериторијалност посланичке личности и посланичког стана повлачи за собом и екстериторијалност свијех покретнијех ствари, које се налазе у томе стану. Што се тиче породице, званичне пратње дипломатског агента, привилегија екстериторијалности простире се и на све те личности. Дјеца дипло-