Бранич

стр. 408.

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ 9.

пут гграво на нлодове припадне друтоме лицу, а не сопственику ствари, која их је произвела, као што би био случај код плодоуживаоца или код савесног држаоца. в) Сиецификација, ирерада. Кад се радом туђа ствар преобрати, да постане пога врес^ез, или кад се ггз разних туђих материја направи једна једина нова ствар, онда се појављује сумња: ко има право сопствености над новом ствари, да ли онај, који је исту израдио, или онај, чија је материја (или који од оних чије су разне материје) ? Репген.е је различно према разним случајима. У опште законодавац италијански, а тако исто и српски, §§. 269—276. грађ. зак., према аустријском §§. 414, 415, грађ. зак., веран традицијама римског права, и ако са различитим критеријумом, даје претежност сопственику материје; али ако вредност творевине превазилази много вредност материје, онда уступа ствар прсрађивачу. Но у свакоме елучају сопственик материје или прерађивач, који би морао да изгуби нову ствар, имаће право на накнаду вредности материје или рада, а први некад и на накнаду штете. СиециФикација, прерада, се у модерном праву сматра као врста прираштаја, и она му је заиста и сродна, али се ииак од ње разликује у два погледа: 1-о, што код прираштаја увек постоји однос главне ствари ка споредној, кога односа може и не бити код специФикације прераде; 2-о,код прираштаја се претпоставља постојање својине, која се од главне ствари простире на споредну, док код праве специФикације, прераде, прера1,ивач постаје сопственик само на основу рада. г) Одржај, одржајна засшарелосш (изисарш) је задобијање права својине продуженом државином. Трајање рока за одржај зависи од каквоће државине, (дали је савесна или несавесна) и од каквоће ствари (дали је покретна или непокретна). Установа одржаја, одржајне застарелости оправданаје претпоставком, да ствар коју сопственик остави другоме у слободну државину, без прекида, за дуже време, да је ту ствар сопственик напустио; у томе случају одговара смеру добара, да ствар остане соггственост онога, чијем је раду, активности дуго служила. Осим тога, застарелост у друштвеноме интересу одржава будну пажњу сопственика, и доприноси безбедности и стварности својине. 1 ) Социјалну корист од застарелости јасно је обележио Гајус (Ог§. ХГЛ, 3, 1): Вопо риШГсо ивисарго Гп1гос1ас1а е$1, пе всШсе1 џиагипЛат гегит, (1т еЛ Јеге ветрег тсеНа с1о-

Ј ) Испор. Сћјгош, дит. дело I §. 130—138.