Бранич
25*
број 9.
б р а н и ч
стр . 387.
Да почнемо са Белгијом , која по овоме предмету има највише искуства на европском континенту. На парламентарне говоре о овоме питању не треба полагати много, јер нису статистички тачни и служе често партијским циљевима. Али мора нас изненадити, кад се у извештајима самога белгијскога министра правде наиђе на нетачне податке и погрешне закључке. У једној окружници од 18. XI. 1891. он налази, да су успеси „веома задовољавајући." То понавља и у своме извештају нарламенту од 30. VI. 1897., у коме вели, да све већа примена условне осуде доноси собом врло мало поврата, а само је нешто скептичан у погледу опште кривичности. У ствари број условних осуда од 14.309 у години 1890. скочио је на 61.310 у години 1896., дакле од 9°| 0 на 30.9°| 0 свију случајева, у којима казна не прелази шест месеца затвора, на које се дакле могло ово применити. А како стоји са повратима ? У години 1890: 332, а у години 1896: 2730 т.ј. пењање од 2*3°ј 0 на 4'4°[ 0 свију условних осуда. Заиста сјајан успех. Могло би се мислити, да ће при таквом непрекидном развоју кривичност у Белгији, услед сопс1атпа1;хоп сопДШопеИе, сасвим престати. Јер кад од једне трећине криваца, кад им се да прилике за побољшање, само врло мало у поврат падну, од куда ће се на послетку и рекрутовати кривци? Али тим више изненађује поглед на општу кривичности у Белгији. Број свију осуђених кретао се у год. 1883. до 1887., дакле до увођења закона о условној осуди од 31. У. 1888. између 142.000 и 157.000, прираштај је био према броју становништва од 2-49°| 0 на 2-64°| 0 . Година 1887. показује опадање криваца (157.537) према год. 1886 (158.200). Али 1888. већ број кажњених показује 179.011, а 1891. на 190.568 и више, јер тако гласи извештај званичне статистике, а извештај министров говори о осудама у тој години кад ћ-Љипаих соггесЛопе!« и 1хЉипаих Де роНсе (дакле без осуда код асиса) у броју од 197.139! То значи прираштај од 40.000 осуда за четири године или више него једну четвртину осуда из 1887. год.! Кад би се увела условна осуда у Немачкој — вели проФ. Вах онда би слично скакање опште кривичности значило повећање свију осуда са неколико 100.000! — Не треба се дакле варати лепим Фразама, него треба ценити дела,