Бранич

стр. 444.

в р а н и ч

број 10.

ствену егзиетенцију и утврди своје институције, него за увећањем далеким освојењима; у толико је немилосрднији у репресалијама, у колико се чешће налази у опасности. Његову строгост, и само свирепство, према побеђенима, изгледа да му налажу потребе јавног спаса. Вероватно је, доиста, да је Рим, у место да буде штедљив у давању права грађанства, и да неизгладимо маркира све што је било римско, људе и ствари, — на против позивао покорене народе да уживају право грађанства и суделују у његовој сопственој сили, његовим институцијама, и са овима су се стара римска врлина, ускоро распадала; на то је била ограничена његова судбина,и нису биле испуњене његове намере. Исто тако су се Римљани задовољавали, у овој периоди, тиме, да наметну својим суседима уговоре, које су под именом атпгсга, ћозрктт, /'ое(1из , скривали врло стварну потчињеност. 1 ) И сенат је често обдаривао освојене вароши правом грађанства, са или без права зибта^шш-а, 2 ) но, у томе поступа према потреби: показује великодушност тамо, где силом не може да* одржи његову власт; кад-што чини такве концесије после сјајне победе, тако да се побеђени, који се нада свима строгостима, налази очаран великодушношћу победиоца ; приморава на слогу непријатељска племена, чија би неслога била опасна; завађа на против оне, који би везани вековним пријатељством, били опасни по републику, ако би се удружили. Сила и лукавство за Рим су сигурније и верније оружје, него ли храброст његових легиона. У овој епоси Рим нарочито шири далеко његове колоније, које су у исто време и предстраже, које чувају његова^освојења.

Језик, коме је бида латинска оенова, прииио је доста грчких примеса, па и етруских. Становништво дакде Рима, пошто је било мешавина из више раса, његову веру и национално огњиште, састављале су више верисповеди и више постојбина. Рим је била скоро једина варош, коју његова муниципална религија није нзоловала од свих других. Он је имао додара са целом Италијом и целом Грчком. Његово гостопримно огњиште служило је евима народима. Ј ) Рогаротша. Сј§. I. 5. §. 1. <1е сар(;. е! роз4. Х1ЛХ. 15. Гез4из, Уетишсерз. 2 ) За вароши ате ви9га§ш, — видети специјално : Н. Ки<1ег1: Бе јиге тишсјр. Котапогига ђеШ БаШН (;етрогИ)и8 СатропЈз <1а4о (БеЈрг^, 81и(Иеп II. 1879. р. 73—715). Ве1осћ, Сатрапјеп, 1879. 2о11ег, 1)аз 8епа!из сопзииит ићег С^риа 1т Јаћг 211. ип^ Зеззеп АизСићгип;*, МићШаизеп, 1875.; Бе с1У14а1е з!пе зиЉадт е(; тишс1р1о готапогит. Не1(1е1ћег8. 1866.