Бранич

стр. 446.

б р а н и ч

број 10.

Тужени Арсен Н. у своме одговору признао је уговор куповине и продаје, али не пристаје да изда тапију, јер нема довољно земље, пошто му жандармска служба ннје стално занимање, но земљеделство. На рочиштима тужилац је остао прр1 своме тражењу, а тужени при одговору, с тим да се новац, који је примио од тужиоца на име- куповне цене, пребије и урачуна на име кирије на исту земљу, коју тужилац држи и зирати веК осам година. Првостепени је суд нашао: да је уговор куповине и продаје спорне земље доказан, као и да је тужилац исплатио куповну цену, сем 60 динара. Односно навода туженога, да је он земљеделац, и да сем продате земље нема довољно земље за уживање према §. 471. грађ. суд. пост., те да према томе не може издати тужиоцу тапију, суд је нашао: да је исти навод без вредности, зато гато се из поднесених квита и суду упућених акта (од страие туженога) види: да је тужени у време продаЈе био жандарм у Београду и од тога доба био служитељ у св. савском Дому, а сада служитељ у Касац. Суду — према чему нити је био земљеделац у време продаје, нити је то сад, те да би се могао користити благодејањем из §. 471. које је законодавац установио само за земљеделце или оне којима је земљеделство главно занимање. Зато је суд био пресудио: да тужилац плати туженоме 60 дин. као остатак неплаћене куповне цене и по томе да тужени изда тужиоцу тапију и т. д. По жалби туженога, П. одел. Касац. Суда својим примедбама од 23. XI. 98. Бр. 9360 поништи пресуду првост. суда, са ових разлога: Погрешни су разлози првост. суда да тужени продавац Арсен у време продаје — као жандарм — а сада служитељ Касац. Суда није земљоделац, јер дух законског прописа §. 471, грађ. пост. је тај: да се под земљеделцем сматра и сваки онај који не живи у селу већ у варогпи и који ради какав занат, али му исти не доноси такав приход, да себе и породицу издржавати може, но поред тога обрађује и земљу — према чему се и тужени Арсен — као служитељ — (пређе жандарм) има сматрати за земљеделца. Ово у толико пре што се из акта види,да има непокретног имања, које му доноси приход и што му данашња служба није стално и главно занимање — но привремена.