Бранич

број 10.

б р а н и ч

стр . 447.

Према томе тужени Арсен није ни могао — као такав — отуђивати (продавати) имање, кад по поднетим уверењима у акту Бр. 26864 и Бр. 6704 нема довољно земље —- по захтеву §. 471. грађ. пост. Првост. ваљев. суд 28. XI. 98. Бр. 28333 дао је ове противразлоге: „Правилом Министра Правде од 4. П. 74. № 354 у т. 1. објапгњено је: ко се разуме под земљоделцем и суд сматра да нема разлога противно томе објашнењу тумачити закон и изналазити, да је дух његов тај, да се за земљеделца има сматрати и лице које земљу никако и не ради. „Тужени је као што се из акта спора види био жандарм још 1891. и од то доба редовно у државној служби; живи у Београду а имање му је у ваљевској Посавини; природно је дакле да земљу не ради, а према томе умесно незаштићавати му ренту од непокр. имања, коју би он хтео да ужива на штету другога и противно закљученом уговору. Што му служба није стална већ привремена, то није разлог, да се тужени може користити благодејањем, које је само земљеделцу дато, кад је он и у време закључења уговора а и данас у служби, а имање нити је радио у то време, нити га ради данас " Општа седница Касац. Суда 8. I. 99. Бр. 10464 нашла је: да су примедбе П. оделења на закону основане и да не стоје противразлози ваљев. првост. суда, па је зато одржала у сили и важности примедбе оделења.

Износећи предњу одлуку опште седнице Касац. Суда, слободни смо изјавити: да се са њом не слажемо. Мислимо, да се ни граматичким ни логичким тумачењем не може извести, да је смисао, или као што Касац. Суд вели: дух законског наређења у тач. 4. а) §. 471. грађ. пост., да и служитељи, који имају непокретног имања, са кога приход добивају, имају исто благодејање, које и земљоделци. Но пре него што би покушали да дамо разлога за наше мишљење, да напоменемо како у самим примедбама Касац. Суда има неке мале контрадикције и како је извођење у истима мало нетачно. Тако, Касац. Суд вели: дух законског прописа је, да се за земљеделца сматра и онај, који ради какав занат , који му не доноси такав