Бранич

^уОг -Лт/-к2 ,-Оц4Год. VI. Београд 16. маја 1899. Ј Број 10

БРАНИЧ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ ОРГАП УДРУЖЕЊА ЈАВНИХ ПРАВОЗАСТУИНИКА У СРБИЈИ

одговорни уредник: Милан Ст. Марковић, правозаступиик

излази:

уредништво;

1. и 16. сваког месеца

Дубровачка удица бр. 18.

ПРАВДА И УПРАВА У СРБИЈИ — од 1804. до 1839. године 1 ) Приступ. У 1790. и 1791. години, за време примирја између Аустрије и Турске, српски је иарод био у непрестаној трзавици и страху за свој политички опстанак. Предвиђао је, да ће Аустрија „нашу земљу, с толиким трошком и крвопролитијем освобождену и освојену, паки Турком возвратити, и мир с нашеју погибелију закључити." Молбом, која је упућена преко Сабора у Темишвару, и другом из Београда, Срби су тражили од аустријског двора помоћи „за спасеније избавленије и освобожденије од љутаго змијинског јада, турецкога ига." Затим на крају 1790. године, лично је предана у Бечу у царске руке „инштанција" за заштиту, да не би народ „заостао под проклетим агарјанским насилијем." Одговор је био кратак. Ако Србија остане под аустријском владавином, обећано је народу, да ће бити у свачем заштићен; поклониће му се коњи волови и новац; и не ће давати никаквих дажбина за неко време. Ако ли, сачувај Боже, буде Србија уступљена Турцима, ономе ко пребегне на ћесарску страну, даће се па уживање царска кућа, коњи, волови, и остало.

!) Одломак из веке државно-правно расправе. бранич 28

Г