Бранич

стр. 460.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 10.

сопственик госнодареће земље чини што на његовој земљи, или да он сам нешто не чини на својој земљи, што би иначе могао чинити као господар да не постоји службеност. За њега дакле терет постоји у трпљењу или у забрани да нешто чини, али се не би по правилу могло састојати у каквој радњи, т. ј. у принуди да мора вршити извесна (одређена) деда; јер бисеу овом последњем случају стварни однос претворио у обвезни (облигаторни) однос. Но ипак постоје неки изузетци од овог правила, како у римском праву, тако и у савременим законицима. Из изложеног појма јасно излази разлика између стварних и личних сдужбености. Прве су односи, који се непосредно тичу земље, а само посредно лица, у колико су она сопственици; тако да при промени својине службеност остаје непромењена. Личне службености, на против су односи, који постоје за лично уживање; оне се тичу непосредно лнца, тако да смрћу носиоца права и оне престају. Ротропшз. VIII., 1. 15. §. 1: 8егп11и1и,т поп еа па1ига ез1 и1 аМуиМ јас1а1 Vе1иМ тгШа 1о11а1 , аи1 атоетогетргозресШт ргаезШ, аи1 т ћос , иИп 8ио ртдаГ, &е<1 и1 аИдиМраЦа1иг, аи( поп јасгаГ. §• 55. Сдужбености се могу разликовати по садржају, по томе како се јављају, и по начину како се врше. Главне разлике од теоријске иди практичне вредности, ове су: а) дозволне службености, а®ирмативне, које се састоје у допуштењу, као што су прелаз и попаша, и недозволне, негашивне службености, које се састоје у томе, да се нешто не чини, као на пр. да се не зида преко извесне висине; б) шрајне су службености, ако њихово вршење које је трајно или могуће трајности, не зависи од човечијег деда, као на пр. провод воде, изглед, а нешрајне, ирекидне су, ако је за њихово вршење потребно какво дело, радња, на пр. прелаз, заитање воде; в) видљиве су сдужбености оне, које се јављају видним знацима, у противном су невидљиве; г) иољске су службености оне за употребу пољског добра, а варошке за употребу зграда. Стара римска подела на зег^1Ш1ев ргаеИогит игћапо- ' гит е1 гизИсогит, која је постада у времену када су пољске потребе биде сасвим раздичне од варошких, примењена је касније наразлику изиеђу службености, које се односе на зграде и оне које се односе на поља. Тако у ЈпзШ;. II., 3. §. 1. стоји: РгаеЛгогит игћапогит зип1 ш-иЦи1е$ циае аесИ/гсиз