Бранич

број 10.

б р а н и ч

стр. 461.

тћаегеп1, ГЛео игЂапогит ргаесИогит сИс^ае, диопгат аесЦјГсла отта игЂапа ргаесИа арре1ап1иг, еШ Гп оШа аесИјгса1а хипЛ. г Го је основа разликовања и у савременом праву. Ма да су многе службености заједничке за варош и за поље, ипак их има данас, као што је било и у римско време, таквих, које служе поглавито потребама земљорадње, као што су службеност воде и прелаза (данас још и дрвосече и попаше), и других које имају јасан карактер варошки. Такве су службености: светлости, изгледа, одвођење кишнице, и у опште све оне, које се односе на положај зграда и зидова. (Вгиш, цит. дело стр. 485 и даље — 0 разликама у мишљењу између разних писаца, испор. АгпЉ8егаКт, Рапс1е11е. В. изд. I. §. 184.). §• 56. Начини сшицања службености ови су: а) воља, изражена у облику уговора или тестамента, којима се придружује још и одрецба главе иородице, каонарочити начин стицања за трајне и видљиве стварне службености; б) иреекрииција — застарелост, изузимајући прекидне и невидљиве службености, код којих није могућа легигимна државина, са свима њеним условима; в) закон, изузимајући употребу и обитавање. Начини иресшанка службености јесу: а) исшицање рока, ако је трајање службености бидо одређено ; б) консолидација или сшаиање, т. ј. кад се у истоме лицу споје својства уживаоца и сопственика, или кад се саставе господарећа и служећа земља ; в) иошиуно ироиадање ствари, чиме службеност постаје немогућа; ако је пропадање делимично, службеност остаје и даље на заоставшем делу ствари; г) изречно или прећутно наиушшање службености; д) засшарелосш неупотребом за Италију за време од 30 година, за Србију по одредбама §§. 928, 929, 930 а. и 938 грађ. зак.; е) иресшанак права, које конституише службеност. Овим општим начинима треба још додати два специјална начина за личну службеност, и то: ђ) смрш или навршешак 30-годишњег рока, нрема томе да ли је лице физичко или правно; у овом последњем погледу српско право друкче наређује; е) глоуиошреба права, коју би учинио уживалац или употребилац .