Бранич

стр . 538.

браеич

број 12.

међу тим задржава за се право надзора, да црквена сопственост не пређе стварну потребу црквених института, и ради обезбеђења друштвених интереса може у неколико ограничити правну подобност Цркве за стицање сопствености. (СвршиКе се) | т > ■шш ЕНДИКЛОПЕДИЈА ПРАВА од ПАСКВАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наставак) §. Б7. ЕмФитевса и површничко право. ЕмФитевса (етрћу^етшв, јиз етрћу^еиИсит), обрадба и обдржба, тежатба, најшире је стварно право на туђу ствар, тако широко, да се прибдижује својини. ЕмФитевса постоји кад се пепокретно добро уступи некоме на вечно уживање или на дуже време, са обвезом, да га унапређује и да за њ плаћа годишњу кирију. По садржини је емФитевса сродна службености уживања, од које се у осталом разликује ширим правима која даје, а та су: трајност дозволе уживања, слободно располагање и право преноса актом међу живима или услед смрти, право прераде, трансФормације земље но тако, да се она не упропашћава, и право откупа. ЕмФитевти, обраднику и обдржнику, тежаку, припада државина и уживање одвојено са свим од голе својине, а узима на се две главне обвезе: 1. да плаћа годишњу кирију и 2. да унапређује земљу. Својина тако ограничена остаје уступиоцу, цеденту и испољава се у праву на периодично признавање права, у праву на кирију и у евентуалном преношењу права на другог, ако уживалац емФитевсе не би испуњавао наведене обвезе. Међутим, тако право својине лако нестаје, пошто је емФитевти дато апсолутно право да земљу може откупити. Са емфитевсом је слично површничко, врадбено ираво (јив трег/кгел), које се односи на све оно што се подиже над површином земље (зирга Јасгет воИ). По правном схватању ово се право може одвојити од земљишта на које се односи и постати предметом особеног уживања, по коме површник, град-