Бранич

врој 12.

браеи?

стр . 639.

беник задобија пуно право, да може подизати зграде и садити на туђем земљишту, и уживати сваку другу ствар, која се на њему налази и то је право преношљиво. ЕмФитевса је поникла у Риму из установе адп ичс11даЈев, на је проширена на земље општина и других корпорација и на царску имовину, одређену за крчење. Међутим у теорији се дуго двоумило, да ли је емФитевса давање под закуп или продаја. Препирка је престала после познате конституције (год. 476—484) цара Зенона, који је емФитевси хтео да утврди правну природу, одређујући је као стварно право виг депеггв , различно и од продаје и од давања под закуп. Јив етрћу1еиМсагтт пе^пе сопсЈисНопГз пе^ие аИепаИотз езве ШиЦв аМгсепЛит, зеЛ ћос шв 1ег1шт 8Г1 сопзЦМит а!ј и1гтвцие тетога^огит соп1гас1иит ,чосле1а1е веи т.тИИисИпе зерага1ит, сопсерИопет <1ејтШопетцие ћаћеге ргорггат е1 јиз^ит евзе паИЛитцие соп1гас1ит, е1с. (Со<1. IV. 66. 1. с&. Јпв(;. III. 24. 3. У Средњем Веку емФИтевса се јавља у многобројним и разним концесијама уживања: прекарије, либела, закупа а<1 теИогагкЈит и т. д. ; и више или мање измешана са Феудалним односима доспела је до нашег века. Услед овог последњег, она је у неким земљама, као у Француској, нестала укидањем Феудализма. У Италији је задржана, али са знатним ризликама од емФитевсе римског права. Теорија о подели својине примењена на емФитевсу, по којој је уступиоцу приписиван с1отшшт скгескип, непосредно господарство, а емФитевси Дошшшт иШе, посредно господарство, које се огледа у праву коришћења, употребе теорија, која води свој постанак од Глосе, — и ако је данашња наука у опште одбацује, имала је при свем том, великог утицаја на садашњи облик ове установе. Њој у ваља највише благодарити, што је право емФитевсе у италијанском законику тако проширено (неограничено право откупа, увођење ји« ргоИишеов-а, лаудемијума у случају отуђивања) да има италијанских писаца, који емФитевту сматрају за правог сопственика (К1оти81—СиеШ, ор. еИ;. §. 47) За историјски развитак емФитевсе испор. Е. Ба^ез, 8 Ш с11 з 1011С1 8орга 11 соп(:га1(;о <1'етШ;еи81 пе11е 8ие ге1а2ШП1 со1 со1опа!о, Тог1по. 1868 и студију V. 81топсеШ -а о економној основи и правном склону емФИтевтичког, обрадничког уговора у Агсћпао ^гагМ., уо 1. ХБ и Х1Л, 1888.). Остатци емФИтевсе налазе се у српском приватном праву у зак. о уређењу аграрних односа у ново-ослобођеним пределима од 3 ®ебр. 1880. Аустр. грађ. зак. §§. 1122—1124. В. још §. 705. срп. грађ. зак. и рударски зак. Површинско, градбено право није добило одређеног места ме$у правима у италијанском законодавству, али из тога не треба закључити, да оно по њему правно не постоји. Наука се колеба између тога, да задржи површин-