Бранич

стр. 540.

БРАЕИЧ

БРОЈ 12.

око, градбено право као јиз т ге (Еаигеи1;, РппсЈрев, VIII. п. 410; С111гоп1, ЈпаШ I. §. 203. и (Јие8(лош <И сИгШо муПе стр. 117; в1ап1игсо ЈгшШ. с!1 сПг. С1У., § 52) или да га сматра као својину одвојену од својине земљишта (Аи]>гу е4 Каи, Соигз с!е с!гоП: слуН, II § 223; В1апс1п, цит. дело IX, стр. 280 и дела.; П1оти81. цит. дело § 47; СоуЈеПо, Еа аирег^сЈе, у Агсћто §гапсИсо, ХЕ1Х, 1892. и даље). 0 градбеном ираву говоре у српском праву § 280 грађ. зак. и уредба, која је наведена уз тај §., у аустр. грађ. зак. §§'1125. 1147. § 58. Право залоге. Право залоге је стварно право на вредност туђе ствари за обезбеду каквог датог кредита. Док је за друга стварна права ствар предмет уживања, за ово је право она предмет само као вредности, па како се вредност остварује и преставља ценом, то се право залоге своди на право на цену добијену продајом ствари. Залога претпоставља обвезу, за коју је везана, у смеру да обезбеди њезино извршеље; она има дакле карактер узгредног, акцесорног права. Моћ обезбеде састоји се у томе, што се поверилац у случају, да се не одговори кредиту, може на основу свога стварног права задовољити, наплатити из цене залоге. Из овога видимо главну разлику између залоге и осталих стварних права ; којима је предмет физичко уживање ствари; јер, док ова последња права својом применом остављају својину лицу коме она припада, дотле нримена права залоге повлачи $ за собом престанак својине, пошто се до вредности заложеног предмета може доћи само кад се својина замени новцем 1 ). Право залоге на покретне ствари, према самој природи њиховој, захтева, да се њихова државина на повериоца пренесе; иначе би праву било одузето дејство. Ва непокретности то није потребно. Државина и употреба остају дужнику, чиме се повериочево право за вредност заложене непокретности ни најмање не штети, пошто је постојање терета потпуно утврђено и признато увађањем у хичошекарне, иншабулационе књиге. Ово право обезбеде на непокретне ствари зове се хгтошека, иншабулација, а оно на покретне ствари са преласком државине на повериоца, зове се залога у ужем смислу, или ручна залога. Како залога, тако и хипотека, интабулација подједнако дају носиоиу првенственост на вредност ствари, али се разликују "у

1) Вгипа, цит. дело стр. 489.