Бранич

БРОЈ 12.

ЕРАНИЧ

стр. 542.

II. Облигационо право. §• 50. Појам облигације. Међусобна зависност у којој се људи налазе у друштвеном животу, услед које сваки долази у положај да својим радом помаже смерове и интересе других, у накнаду за рад којим други помажу његове смерове, створила је и облигацију, обвезу. Према разноликости људских потреба веома су различни и предмети обвезе, они се могу састојати у давању какве ствари или у каквом делању, чинењу, радњи у ужем смислу. Али у сваком случају ствар или делање, чинење, радња у ужем смислу треба да има економну, привредну вредност, иначе однос не би имао вродности за право'). С тога управо облигације улазе у имовинско право. Облигација, обвеза је јуридичка, правна спона, силом које је једно лице принуђено да врши извесну учинбу у корист другога лица. У овој се деФиницији налазе главне особине облигационог, обвезног односа. Јер такав однос може понићи само између два лица, од којих има једно ираво, да захтева учинбу (новерилац, кредитор), а друго дужност, да је изврши (дужник). Поверилац јеактивни субјект, подмет обвезе, а дужник је пасивни. Захтев повориочев је чисто лично право, јер постоји и вреди само за повериоца. Право првога не садржи у себи никакву власт над личношћу другога, нити обвеза овога другога садржи какву потчињеност првоме, као што би било код ропства: обојица су с правног гледишта једнаки, с том само разликом, што веза, коју је обвезаник својевољно примио на се, повлачи извесно привремено ограничење његове слободе у погледу извесних делања. Друго, обвеза је створена за то, да се испуни, а од испуњења произлази њезин престанак, разрешај (воХиНо). Она дакле садржи однос, који је по својој природи привремен, чиме се разликује од односа друге врсте, као што су на пр. породични односи, који су трајни. Најзад, баш ради обезбеде испуњења сваку обвезу прати акција, тужба: јуридичко, правно срество, којим она задобија себи вредност пред судом.

1) У еувременој модерној науди тежи се, да се можда и еувише прошири појам облигације, обвезе, допуштајући, као што многи чине, да јој предмет може бити и радња, којој ее не може одредити вредност новцем. Испор. ШгпЉсћеШ, цит. дедо §. 250 т. 8. — У нешто ужем смисду РИотиа! — биеШ, Епс1с1. §. 53 п. 1.