Бранич

број 12.

б р а н и ч

стр . 543.

Инст. ПТ, 13: (ЛИдаНо јиггв тпсиГит, дио песез8ГМе пЈф-ГпдГгпиг аИсигив 8о1^епс1пе гег зесипгЈит поп1гае с№)(аИ« гига. — РаиГин -ОГд. ХГ/ЈV. 7, 3: ОћИуаИопит зићаГапИа поп т ео сојшзШ , и1 аЦг/иог! согриз поз1гит аи/, 8егуГ1и1ет но.ф-ат јасГа1, зеА и1 аЦит поИв о1>81гтда1 а<1 (капп-ит аИџиШ се1 /< ј слеп(1ит ке1 ј }гаен1чпд.ит. У предмету облигација, обвеза, као год и у породичном прзву, појављује се јасно тесна веза права са моралом. И заиста, први основ обвезе налазимо у међусобном поверењу странака, и само у недостатку овога наступа правна принуда. Облигације, обвезе, дакле, претпостављају доста развијен морал, као земљшпте повољно за њихово напредовање. Осим тога, треба приметити, да облигације, обвезе, које су противне моралу немају вредности ни у праву. По акцији, тужби, обвезе се разликују на ероЈјанскс и чриродне. Ове последње су такве обвезе, које закон не признаје због неких недостатака, који им онемогућавају правно постојање, али иначе нису лишене сваког дејства. С тога се природне обвезе не могу мешати са чисто моралнима. Испор. 8ау1§п1, Баз ОђН^аУопепгесћ! ВегНп 1851. 1. ; §. 5—44 — АУтЉсћенЈ, цит. дело §. 287 — 289 — АгпсШ8ега1ип, цит. дело, §. 217. §• 00. Извори обвезе. Обвезе се по својој обилатости и различности не могу тачно поделити у одређене категорије, јер су уплетене у све друштвене односе и суделују у њиховом кретању; услед тога је по некад тешко одредити им посебну природу. Но ипак веКина их произлази из ова два извора: из воље странака (ех го1ипШе), или из људске радње, из које се рађа обвеза као нужна последица (ех ге). Првима су основ уеовори (контракти), а другоме кривице (деликти). Уз ове две врсте долази још једна врста обвеза што произлазе из односа и Факата, који се по анадогији могу уврстити у ред са контрактима и деликтима. То су тако звани: шокоршњи уговори (квази-контракти) и шокоршње кривице (квази-деликти). Најпосле, друге неке обвезе, које не улазе ни у једну категорију, имају свој основ непосредно у закону. Тако имамо петоструку класпфикацију, која се међутим, са општег гледишта, може свести на простију ®орму. Ако узмемо, да осим уговорних (контрактуалних) обвеза све остале не потичу из акта воље, већ их непосредно или посредно одређује закон као последицу извесних личних поступака или