Бранич

стр . 544.

б р а н и ч

врој 12.

околности, онда се сви наведени извори лако своде на два, а ти су човечија воља и закон 1 ). Подела обвеза нрема изворима из којих су постале сасвим је римска — Сајиа , ХС1У, 7. 1: ОШдаИопев аиГ ех с<>п1гас1и павсипГиг аи1 ех та1е/гсго аи1 ргоргго диос1ат јиге ех ^агив саивагит СГдигГв. — Уаггае јгдигае саивагит управо и јесу квази-контракти и квази деликти (испор. Јп81. III, 13, §. 2) — Итал. грађ. законик у чл. 1098 вели: обавезе ироистичу из закона, контракта иди квази-контракта, из кривице и токоршње кривице. Аустр. зак. даје дефиницију обвеза у §. 859. грађ. зак. Српски законодавац не даје једну оишту де®иницију већ о уговорима говори у гл. 17. (§.§. 531. и д.), а о другим изворима обвеза у гл. 30 (§. 800 и д.). §• 61. Врсте обвеза. IIз начина постајања или из извесних својстава, која се односе на субјекте или на објекат или на саму облигаторну везу, постају разне врсте обвеза. Навешћемо најглавније: 1). У погледу на субјекте, обвеза је просша, ако постоји између само једног повериоца и само једног дужника,- сложена је, ако има више поверилаца или дужника. Сложена се обвеза опет дели на солидарну и несолидарну. У првој субјекти стоје у таквом односу, да сваки од поверилаца може да полаже право на целину или ее од сваког дужника може тражити целина (оШдаИо р1иггит т воИЛит). Солидарност је акшивна, ако се односи на право поверилаца ; а иасивна, ако се односи на ираво дужника. Итал. грађ. зак. 1184 и 1201, аустр. грађ. зак. §.§. 888—896. Српски грађ. зак. §§. 543 — 545 и 831. У другој, несолидарној, како повериоци тако и дужници могу имати права, односно могу бити обвезани само на онај део кредита или дуга, који свакоме од њих од ошптег дуга припада (о1)Ида1ш р1иггит рго раНе). Солидарност означава заједничку обвезу више учесника или пак више обвеза, које везује један и исти предмет: док је код несолидарне веза само спољашња, јер се дели на толико посебних обвеза колико има активних и пасивних субјеката. 2). По предмету се поглавито разликују обвезе у обвезе давања и обвезе чињења или нечињења, према томе, да ли се даје нека ствар или се врши нешто. Ствар треба да иосшоји

1) Оаћђа, дитирано дело, св. IV. стр. 196.