Бранич

35*

БРОЈ 12.

БРАНИЧ

СТР. 5 1:7

Штету услед закашњења иди неизвршења могу одредити унапред саме стране у ®орми уговорне, конвенционалне казне: ово бива код обвеза са.казненом одредбом. Итал. грађ- зак., чл. 1230; аустр. грађ. зак. §.§. 908—911, српски грађ. зак. §§. 550. 551. Овакав начин одређивања у напред ослобођава повериода од доказивања претрпл.ене штете и изгубљеног добитка. Нарочита Форма накнаде, која се нојављује у обвезама којима је предмет новац и његове замене јесте иншерес (камата). Он представља вредност употребе самога новца, за одређено време. Итал. грађ. зак. 1 ) чл. 1231, аустр. грађ. зак. §. 984, српски грађ. зак. §. 594. Код имовинских обвеза појам накнаде штете има своју праву и непосредну примену; али код оних обвеза, у којима нема интереса имовине, као код телесних повреда, увреде части и т. д. примена је њезина само посредна и приближна. Но ипак било би погрешно мислити, да код ових обвеза није могуће оценити штету. За то, ма да се код поступака, који вређају морално и телесно делање не може дати таква накнада, која би уништила дејство повреде, није ипак без смисла давање новчане накнаде (т. звана накнада за претрпљене болове и претрпљену срамоту), која пружа одговарајуће срество за пово делање или уживање. (Вгаш, цит. дело 499). §. 63. Преноо обвезе. У данашњем праву, у коме превлађује појам објективне суштине обвезе, допушта се активан и пасиван пренос обвезе, а да се при томе не мења однос обвезе. Може се мењати субјективна основа (елеменат) тиме, што ће првобитног повериоца или дужника, заменити друга личност, али обвеза у своме објективном постојању (егзистенцији) остаје непромењена. Ово бива код посебне сукцесије обвезе, која дејствује активно или пасивно, т. ј. као сукцесија кредита пли као сукцесија дуга. Прва се појављује у два облика: замене, сурогације и усшупања, цесије. Замена, сурогација се остварује у корист онога који плати туђ дуг, да би ушао у права повериоца наспрам дужника. Итал. грађ. зак. чл. 1251 —1254, аустр. грађ. зак. §.§. 1400—1409, срп. грађ. зак. §.§. 872—881. — Уступање, цееија јс међутим кад поверилац своје право пренесе на другога, који

1) Испор. КогН, Бе! (!апт е т (;еге881 (ТгаМаИ ше (1Ш сН дтпарпкЈепха Г1гепге 1864) стр. 601 и даље. — Всћир^ег, Ј1 сПгШо <Је11е оћН^агЈош, Рас1оуа 1868, стр. 29 и даље.