Бранич

број 12.

бранич

стр . 555.

Њихов је ранг био чисто почастан, јер до двадесет пете године нису имали право да дају мишљење у сенату. Ред Аи §-и81 ;а1ев одговарао је еквестарском реду у Риму; његово порекло почиње под Августом. У почетку се састојао из колегије зехуггг или хепггг, који су имали дужност, да председавају при приношењу жртава, у част цареву, као и при јавним светковинама и играма. Било им је допуштено да могу потрошити извесну суму из муниципалне благајне. Вехогп су праћени двојицом ликтора; они су заседавали у суду. АидизГа1ез је бирао муниципални сенат, међу урођеницима или ослобођеницима из ропства. Њихове су дужности биле годишње; но, разрешењем од исте, уписивани су у 8вУГга1ез Аидиз1а1е& , и могли су по том прећи у ред декуриона. Аи^изШИаз могао је подарити сам сенат и онима, који нису били наименовани за зе^гга!из-а. АидизГаШаз био је толико терет, као и почаст; Аидиз1а1ез су били дужни припомагати муниципалној благајни при свечаноетима и годишњим играма приређиваним божанствима царства. Те су почасти толико упропашћавале, да је један исти грађанин ретко могао два пут узастопце вршити АидизШШаз. Међу тим синови ослобођеника ту су налазили прву степеницу, помоћу које су могли доцније ступити у декурионат. Народ је имао удела у власти само у комицијама, у којима је бирао годишње муниципалне магистрате и то: II и IV тгг јиге с1гсипс1о. Муниципије су биле подељене на курије или трибе. Кад што су се комиције скупљале да одобре молбе упућене сенату, или да одобре сенатус-конзулт, којим се давале ванредне почасти извесним лицима. Но, о најважнијим општинскпм пословима решавао је једино сенат. Тако он је давао овлашћење II или IV уггг јиге сИсишЈо да оружа грађане за одбрану муниципалне територије; одређивао време за светковање религиозних светковина; уређивао полицију при играма и преставама. Контрола над Финансијама њему је припадала; он је сам давао одобрење за трошкове и исплату дужних сума; он је постављао аи^изШев и давао извесне