Бранич

стр . 556.

браеич

број 12.

почасти или извесна достојанства; декретирао дажбине кулука и одобравао експропријацију за јавну потребу; одређивао делегате (1е$а1ј), који су имали званичну мисију; постављао званичне лекаре, јавне проФесоре граматике, реторике или Финансије, и утврђивао њихову плату; најзад, расматрао, као апелациони суд, осуде на новчану казну, коју су изрицали муниципални магистрати Ј ). Муниципални су магистрати били дужни, под страхом од новчане казне, да се управљају према одлукама сената. Ови су мигистрати били годишњи; могли су бити изабрати само, ако су испунили прописне услове за ступање у декурионат; 1ех ЈиИа титсграИз тражила је за вршење муниципалних звања старост од 30 година; доцније је ова мера спуштена на 25 година. По разрешењу од ове дужности, могли су бити поновно изабрати. Ако не би било довољно кандидата, — а то се догађало често, кад изнурено и руинисано царство није било у могућности, да смањи прекомерне дажбине, председник комиција попуњавао их је званично. Онај, који је тако био одређен, није се могао курталисати овог терета и почасти, бар док сам не нађе другог кандидата, који би се примио. Кандидати, који су према дужности, за коју су се јављали, имали да рукују са муниципалним приходима, били су дужни да, пре вотума, даду јемство. По избору, а пре објаве вотума, изабрани магистрати полажу заклетву на муниципални закон. (Наставиће се)

1) Г.ех. гаа1 с. 62. 63. 64. 66. 67. 68. Бех. Ји1. Оеп. 65. 69. 80. 92. 9 5. 98. 99. 100. 103. 126. 128. 131. БЈЈ*. 1 ј . 3. 1. 2. Г)1§. 1и 9. Б. XXVII 1. 6. § 2—4. § 6—8. и 9. 1. 4. § 2.