Бранич

стр. 530.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 12.

вог учења, већ и у томе, да се право и истинито учење очува чисто и иеиовређено. Ово се постизава: осудом неправилног учења и цензуром. Свештеничка власт састоји се у праву вршења свију свештенорадњи, у којима се изражава и одржава религиозни живот чланова Цркве. Неке од њих установио је сам Основалац Цркве и оне су познате под именом тајни, а друге је установила сама Црква у току времена на основу свог нарочито добивеног пуномоћија. Управна власт Цркве оличава се у оним Функцијама, које видимо и код управне власти у држави, и то: 1, као законодавна и 2, као административна власт са својим административним и судским делом. С обзиром дакле, на природу, садржину, циљеве и срества црквене власти у област чисто црквеног законодавства спада пре свега: Учење о вери и моралу. Свако мешање државне или друге које не црквене власти у ову област не може се замислити без нарушења граница и без насртаја на природу Цркве; значи — оно би било незаконито. Први ресултати из овог правила биће ови: право састављања и утврђивања символичких књига припада само Цркви; црквено беседништво, његов правац, време, место спада такође у црквено законодавство; религиозно догматички односн господареће Цркве у држави према другим верским учењима, услови за примање чланова из других верских заједница — припада искључиво Цркви; н на послетку, питања о јересима и расколу спадају такође у црквено законодавство, јер само се Црква може признати за компентентну при решавању спорова о правилности или неправилности извесног мишлења у погледу вере. Неке канонисте приписују црквеној власти и право цензуре у ужем смислу т. ј. оцену свију списа с црквено-догматичног и моралног гледишта, према којој се извесне књиге могу сасвим забранити за читање. Но то се показује као неостварљиво. Ето нам најбољег примера у римокатоличкој цркви, која је принуђена да се ограничи на забрану читања само онпх књига, које су унете у тако звани „ гпс1ех и . г ) У осталом, кад свет1) Први тЛех Нћгогит ргоМћНогит био је саетављен и објављ^н по наредби пане Павда IV. 1557. године. Гев81ег, „Сепзиг шк1 ЈпДех" 1858 стр. 153.