Бранич

стр . 570.

бранич

број 12.

СТАТИСТИКА СА10УБИСТАВА, НАРОЧИТО У СРБИЈИ И БЕОГРАДУ Наш познати и вредии иосматралац социалних, а нарочито кривичних појава у Србији, г. Таса Ј. МиленковиА , износи нам у своме најновијем делу, које смо већ раније објавили"), податке о самоубисшву, које се врше у нашој престоници и у Србији у опште. Кад је човек као такав највеће благо неког народа и државе, онда свако вољно и свесно поништење човечије индивидуе представља умањавање народнога благостања. Сва она правила, која је о самоубиствима утврдила наука о статистици, као: да је годишњи број самоубистава стална друштвена појава; да годишње време утиче на њихов број; да се број самоубистава у Европи годишње множи у свима државама; да пол, старост и социалне прилике имају утицаја на самоубице, све те ресултате научних посматрања наћнћемо и у књижици г. Тасиној о овој друштвеној појави код нас. Он вели: У Енгдеокој се за двадеоет година број самоубистава попео од 1200 на 1784. У Немачкој за десет година порастао је од 2076 на 3085. У Француској достигао је на 6434. Просечни је годишњи број: у Русији 2178 ; — Хрватској и Славонији 60, у Италији 1052, — Норвешкој 136, — Бедгији 422, — Шведској 404, — Баварској 506, — Аустрији 2781, — у Швајцарској 548, — у Данској 590. Али најгоре је у Саксонској, где се само за четири године повећао од 231 на 408!... У целом свету, рекао је Етинген, Саксонци се најрадије лишавају живота. У том погледу и Србија је учинила напредак. За недесет година број се самоубистава — дуплирао! Свакога деценијума растао је са пет, докле данас није дотерао до — 99... А то по овакој скали: Године 1845—1855 45 + 50 „ 1855-1865 50+ 55 „ 1865-1875 55+60 „ 1885-1895 60 4-99 А у самоме Београду скочио је од 4 на 12. Дакде — утројио се, но последње године биће да се и — учетворостручио.

*) Тасине Белешке. „На Доколици". Св. I. Београд. Нова тргов. штамп. 1899.