Бранич

број 12.

б р а н и ч

стр. 535.

своје, и сваком члану Цркве стоји на вољу, да у случају неправилне пресуде изјави жалбу вишем суду. С тога, изјављивање незадовољста државном суду против пресуде црквеног суда са свим је непотребно; оно би одузело сваку вредност постојећим у Цркви канонима. Осим тога, велики број предмета црквеног суда стоји у врло даљним односима према држави. По каквом би принципу, на пример, државна власт могла одређивати, да ли треба неко мишљење или нека установа да се огласи за јеретичку? Или, на основу чега би државна власт могла изрицати свој суд о изопачавању црквеног богослужења? и. т. д. Све су то таква питања о којима само Црква може решавати. Друга је ствар, ако Црква затражи од државе, те да и она осуди и казни овог или оног члана њеног, — онда, разуме се, може и дужна је држава да узме учешћа у суђењу Цркве, јер, у противном случају, не би било међу њима никакве солидарности у раду. На тај начин, дакле, црквеносудска власт, по природи својој, мора бити неприкосновена за државну власт. У правном животу Цркве поред општих облика у којима се он оличава и који одговарају потребама свију чланова Цркве, има још и специјалних, особитих облика, који служе за постизавање неких нарочитих циљева у смислу ревноснијег испуњавања учења црквеног као што су, на пример, разна црквена удружења, браства, дружења ради молитве и т. д. Пошто се све заједнице ове врсте јављају као дело савести и моралних убеђења, то, у колико оне раде само на постизавању и остварењу својих циљева, не излазећи из граница моралних дужности, у толико и њихов унутрашњи живот мора бити слободан од утицаја грађанске власти. Мало је теже питање о оним корпорацијама, основаним истина тако исто на моралним принципима, но које су добиле већ стално, једнолико уређење, као што је, на пример, наше калуђерство, које је између чланова Цркве подељених јпге сНтшо на два реда: јерархију и световњаке или просте чланове, историјским путем заузело место трећег реда. Има ли држава право да утиче при оснивању ових корпорација и да контролише извршивање њихових устава или је само Црква власна за ту ствар? У овом питању морају се разли-