Бранич

год. VII.

БЕОГРАД I. ЈАНУАРА 1900.

РРОЈ 1.

БРАНИЧ ЧДСОПНС 321 ПР&БНЕ 2 ДРШ1ВНЕ Н17КЕ ОРГАУ ЦМШ ЈЛ8НИХ ОШОШНШ У СРШИ

издази :

: одговорни уредник:

уредништво :

1. и 16. сваког

1 Милан Ст. Маркови^

Дубровачка улица

месеца.

ј вравозаступник

број 18.

ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПН1ТИНА — студија 0 уставотворно.ј власти -4Н5— I. —г Разлика између уставних закона и обичних ио нашим уставима. Усгав се не разликује у материалном смислу од закона, т. ј. не разликује се од њега онако као што се закон разликује од једног управног или од једног судског акта. Уставом се формулишу правна правила као и законом. Та истоветност између Устава и закона потврћује се називима који се Уставу дају. Место Устав каже се такође уставни закони или органски закони, или још основни закони. Шта више ти су закони у извесним земљама сасвим изједначени с обичним законима, на пр. у Енглеској, која се међутим сматра као отаџбина сувремене уставности. Ако се Устав не разликује од закона по суштини, да ли се разликује од њега по предмету? Другим речима, да ли се може начелно решити, која правна иравила припадају Уставу"? Каже се обично да њему припадају 1° она правила којима се организују власти, 2° она правила којима се ујемчава лична слобода. Али садржина Устава није овим довољно одређена. Питање је, која ће се од тих правила унети у Устав. Да се унесу сва, није ни мислити. Ако би требало Уставом регулисати све појединости у организацији разних власти, онда бн он, н. пр. код нас, имао да обухвати, код организадије законодавне власти, све БРАВИЧ 1