Бранич

стр. 8.

б р а н и ч

број 1.

3 марта 1859 излази решењс о заклетви еаветника, којим се из н>е изоетавља еваки иомеи о Виеокој Порти. Исте године, 24 Септембра, укида се додатак устројству Савета од 3 Маја 1838 којим је било освештано иортино посредовање у збадивању саветника. Ово су биле све припреме за напад на сам Устав: овај је био отворено оовређен устројством Савета од 17 Августа 1861, које је учинИло крај саветничкој независности онакој кака је била ујемчена чл. 17 Устава. Укратко, Србија је по Уставу од 1838 била једна изборна монархија у којој је праву власт врлшо један олигархијски савет; овим епедијалним законима она је претворена у једну наследну монархију, у којој Савет није представљао ништа впше него колегију виших чиновника. Под таким околностима, ка'д су се уставна наређења прикривала у обичним законима, бпло је опасности да нестане сваке разлике између две врсте заггона. С тога је био добро дошао закон о Народној Скупштини од 17 Августа 1861, којим је било предвиђено како ће се мењати уставни закони. Обичне законе мењади су Кнез и Савет, саслушавајући Народну Скупхптину кад би хтели. Што се тиче уставних закона, и њих су та два чиниоца били надлежни да мењају, али пре него би их променили, имали су дужност саелушати Народну Скупштину. У овом случају они су је саелушавали, ве што су хтели, него што су морали. При издавању Устава, радња обичних законодавних чинилаца била је доиуњена обавезним- саслушавахЂем Народног Предетавнпшта. Ово је било враћање на мисао Устава од 1835, али само у неколико, јер док је по томе Уставу Скупштнна решавала о уставној промени, она се, по овом закону, само еаслушавала. Али, важноет је закона од 17 Августа 1861 у томе, што је он, комбинацијом Кнеза, Савета и Скупштине, створио уставотворну власт у самој земљи. Тиме су биле отворено поречене портине претензије да она буде извор нашим уставним законима. Није сасвим тачно рећи да је Намесништво од 1868 затекло у земљи „туреки Устав " Овај се тада већ престао био вршитџ у својнм најважнијим одредбама. О Кнезу, намееницима, министрима, Савету, Скупштини, били су донети епецијални закони који су надокнађали оскудицу народног Усгава. Шта више, мењање је Устава било, уз пркое Порти, сгављено једним законом у надлежност домаћих вла-