Бранич

стр. 12.

б р л н и ч

број 1-

Ово што наведосмо важи за случај где је по извесном законодавству за стицање наслеђа потребно а (Шо ћегесИШЈв. Друкчије ствар стоји оида, ако би дужник по грађанском праву стицао наслеђе 1р§о шге т. ј. самим позивом на наслеђе (ДеМш), без да је за то потребна још каква изјава његова. Тада наслеђе припада стецишној маси још од момеита делације и дужник нема права да га се одрекне, јер бн таква његова правна радња, којом располаже са масеном имовином, била према повериоцима ништавна. 1 ) То може само бранилац масени, но одобрењу поверилаца, учинити и одрицање наслеђа које би он извршио, везује и дужника Ну, свакако, бранилац ће, ако стецишни повериоци не траже да се из наслеђа наилаћују, одрицању наслеђа претпоставити напуштање његово за масу, а у том случају наслеђе престаје бити масеном имовином и дужник, раснолажући сло-

1. I, Рат 1897, п° 247) — Ну, друкчнје схватање ствара код ових права погиче, држиио, отуда, што су такве одрздПе законске т. ј. што је сам закон питање тако регулисао. х ) РеГегвеп и. К1ет/е1!ег стр. 10. — Вапоеу страна. 31. ШкпошШ, стр. 40. — Леп нам пример даје Фравцускс право. У Француској 8уп(11с ( нјто је код нае бранилац масенн) има нрава да акцептира наслеђе дужннково. Одрицање наслеђа од стране дужникове иреаевантно }е за поввриоце, јер оно, као правна радња његЈва за време стецишта не може имати прзвна дејстза на штету масе. Ово се у Француском праву објашњава тиме, н:то се по §. 711. с,о<1е ст1 наследник сматра за сопственика нмовпне, која сачињава његово наслеђе од онога тренутка, када је наслеђе отворено (с1е1а1ш), и акцептацајом не стиче нешто више као наследник, што пре и»е није- имао, већ се акцеатација сматра као изјава његова, да хоће да остане наследником (Дешеигег ћегеМег); акцептацијом наследник губа у ствари само право да се одрекне наслеђа, отуда је згодно и рекао један Француски писац: „Г асерШшп еа! 1а гепопсЈа1;шп аи ЉоИ (1е гепопсег." Ирема томе, кад је насдеђе својина дужникова и нре акцептације, онда је оно у случају (тецишта и неакцеитирано саставни део нмовине масене и зато га се дужник, лишен законом права, да располаже масеном имовином, и не иоже у стецишту одрећн. Е. Саеп & X. ВепаиИ , ТгаИе. 1. I п° 247. ВаиЛгу- 1,асапМпегГе, Ргес18 с1е с1 го 11; ст1, Рапв 1882, п° 136. - КоШег (стр. 279) напротив узима, да и у сдучају где би се наслеђе по закону стицало 1р80 1иге, стецишни дужник има право да га се одрекне.