Бранич

број 1.

стр . 13.

бодео њиме, долази у могућност да га се сам пуноважно одрекне, ако хоће. 1 ) За решење питања када ће наслеђе припасти стецишиој маси, од значаја је не само то, да ли је дужник наслеђе стекао, већ и то, када га је, у које време стекао, да ли пре стецишта или за време овога. По оним законодавствима, која узимају да стециште не обухвата једиво имовину дужникову у времену отварања стецишта, већ и сва она добра, што би их овај у току стецишног поступања прибавио, наслеђе ирипада маси без обзира на то, да ли га је дужник пре или за време стецишта стекао. Напротив, ствар је компликована у немачком праву, које ее, изузетно од других права држи принципа, да само она добра дужникова припадају маси, која он у време отварања стецишта има, а не и доцније стечена добра' 2 ). У немачком праву овде ваља разликовати више случајева. Тако: 1. Наслеђе, стечено од стране дужникове још пре свецишта, припада маси; 2. Ако позив на наслеђе (ЗеШш) није постојао пре стецишта, него пада у време када је дужник већ био нод стециштем,, онда наслеђе не улази у масу. 3. Позив на наслеђе постојао је пре стецишта. Ту је двоје могућно: а.) ако је по грађавском праву дужник услед самог позива на наслеђе, дакле јрво шге, стекао наелеђе 3 ), оно ће тада припасти маси, б.) ако се по грађанском праву за стицање наслеђа тражи нарочита изјава делатова да се овога нрима (асИ110 ћегесШаШ), наслеђе ће припасти маси само тако, ако је дужник, као делат, такву изјаву пре стецишта дао 4 ). ') 8агшеу , стр. 31. — ЖгСтогоШ, стр. 358 (објашнење §. 122.) ) ШтопЛ ТћаИег, Веа ГаИШез еп с1гох^ сотраге ауес ипе еШс1е §иг 1е ге§1етеп1; с1ез М1Ше8 еп ДгоИ; ш^етаМопа!, 1. I. стр. 242 и даље. ') Тако је по пруском праву, а тако је и у целој царевинп Немачкој, од када је сгуппо у живот општи грађански законик, који стицање наслеђа не условљава акцептацијом. В. БепквсћпД хит Еп^уиг! в1пез Виг^егПсћеп веве^гћисћб, ВегПп 1896 стр. 381. 4 ) Заги-еу, §. 1, 3. — Ог. V. УбСЉ-пЛог//, стр. 82. — ЖШпд, стр. 125.