Бранич

стр. 16.

б р а н и ч

број 1.

наслеђе упропасти или отуђи ; што се из наслеђа, као саставиог дела имовиие наследникове, могу да измирују и лични новериоци овога; што наследник може пасти под стециште, а ово, као што смо рекли, обухвата и наслеђе поред остале имовине наследникове. Да би повериоци покојникови заштитили своје интересе у овоме случају, они имају ирава да траже верага!1о ђоиогиш т. ј. да траже код власти одвајање наслеђа од остаЈ]?е имовине наследникове, те да се оно употреби првенствено на измирење њихових тражбина, а само остатак . на исплату наследникових новерилаца. Какоје верага^о ћоиогнш од утицаја на права поверилаца наследникових, а ми, пишући, имамо да одредимо обим праву наследникових стецишних поверилаца, да се наплаћују из наслеђа, то сматрамо за потребно у да и о томе бенеФицијуму говоримо. (СВРШИХЕ СЕ) &-Ж-8 РЛСТ1ЈШ БЕ 101 РКЛЕЗТАГООА ЕУ1СТ10ПЕ ИНТБРПРЕТАЦИЈА 1л. 11. §, 18. Б. а. е V. 19. 1.

Код Римљана је било уобичајено, да продавац при продаји обећа купцу нарочиту заштиту продате ствари за случај евикције. То је се обећање вршило засебним уговором и у оним случајима, где иначе обавезност за заштиту и накнаду евинциране ствари не би могла постојати. Уговор се тај звао расћгш <1е ргаев^ашЈа е\асИопе. Бзиме је био купац овлашћен, да продавца тужи за накнаду, ако би му купљену ствар продавац или когод други одузео. Али обавеза продавчева за накнаду евенциране ствари могла је се основати и стипулацијом као год и са раскии а(1јес1иш. ББнме је се обично уговарала висина накнаде одузете ствари, која је из стипулације била у повраћају двоструке цене продате ствари (бИри1а^о <1пр1ае), а из расћии асИесћгш по самој погодби.