Бранич

БРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч

стр. 17.

Ну стипулацијом се могло утоворити не само за (кгрЈшп већ и за ћ-јрћгт и т. д. Као год што је се могла нарочито да предвиди одговорност продавчева за случај евикције, такоје се исто могло и обрнуто уговорити, да иродавац не одговара купцу за евикцију. Тај се уговор звао расћпп с1е поп ргаев1;ап(1а еујсћопе. Продавац је могао на два начина бити ослобођен своје одговорности помоћу расћпп <1е поп ргаез^аиДа еУ1сћопе, где би иначе она могла правно постојати: а, изречно б, прећутно. У првом случају изјављује он отворено, да не одговара купцу, ако би евекција наступила. У другом случа,ју мора се посредно изводити из разних околностп при уговору к?о год и из природе самог уговора. На пр. продавац обећа за себе и своје потомке, да они неће купцу продату ствар евинцирати. Ту дакле продавац изречно обећава само за себе и своје потомке, а за трећег кога, ако би овај купцу ствар одузео, продавац не обећава ништа. Продавац у овом случају не одговара за треће лице. Исто тако и уговор на срећу није ништа друго до расШт е1е 11011 ргаевћшаа еујсћопе 1асћит, јер продавац задржава ипак куповну цеиу, и ако купац ствар не добије. Или случај р. <1. н. р. е. ћн-ћиш пмамо, кад купац зна при куповини да неко трећи има право на куповној ствари. Ну сем ове две врсте р. (1. п. р. е. у погледу на начин постанка можемо разликовати такође две врсте и у погледу на обим неодговорности продавчеве: 1., расћип <ћ п. р. е. о-епегак 2, „ „ „ „ „ 8рес1а1е. Прво је, кад се продавац не ослобођава потпунце своје одговорности, ако евикција настуни; а друго је. кад се са свим ослобођава. Дакле у овом другом случају ствар потпуно прелази на онасност купчеву и продавац неће одговарати ни за повраћај куповне цене. Питање важности овога расћин <1. п. р. е. било је спорно. Док су једни тврдили, да не важи с тога, што не одговара самој правичности, дотле су други доказивали, да му има места, и да важи. врдншч 2