Бранич

БРОЈ 1.

Б Р А Н И Ч

стр . 25.

Двосмислености се свете у јавном тако исто као и у особном животу: једна непрнродна одредба, која се не слаже са стварним стањем, може изродпти само размирице и нренирке. У случају, којим се ми оавимо, оне су собом дон»'ле један братоубилачки рат. У години унраво, кад се у престоници краљевине Холандије створио конгрес представника цивилизованих држава у намери, да се договоре на које би се начине избегли крвави сукоби и ублажиле свирепости рата ; у исто време се пред нашим очима ствзрају насиља над независношћу једне невине државе и распаљује неправедан и убилачки рат. Кога требл за ово учинити одговорним ? Оценићемо ово литање и трудићемо се да изречемо свој суд беспристрасно. I. Потребно је учиниги једну претходну напомену. У овом часопису, посвећеном Међународном Праву, политичке тежње треба да умукну пред озбнљним гласои права. Не треба се жалити на вештине тумачења уговора, нити се треба нестрпљиво удаљавати од правних доказа, којима се влада преторијска е разлогом служи, да одбрани своја најосновнија права. Апелујемо такође на наше читаоце с тврднм уверењем, да они желе само нсшну и правду. У расправи, коју смо већ објавили у овом часопису, истраживалисмо побуле, на које ее Инглеска иозивала, да би оправдала своје мешање, које донесе присаједпнење од 1877. и сврши ее обновљењем 1884. Од експедиције ГЗга Џемсона, која је била крајем 1895., Инглеска је наслањала своје нокушаје поновног мешања на побуде прилично различне прпроде. Није реч више о тобожњим опасностима, које угрожавају мир инглеског господаретва, ни о неспоразумима који долази из претностављене жеље становништва, да се склони под заштиту В. Британије. Она се радије позива на неоспорно нраво, коме је порекло правна основа, на којој почивају односи двеју држава. Ова важна основа је лондоска нагодба од 27. Фебруара 1884. У овој нагодби треба тражити основ тврђењима Инглеске као и доказима републике. После јасних и исцрпних излагања, која су учинили г. г. Дежарден и Депарње, изгледа даље излишно још једаред излагати текстове ове две нагодбе и наново износитн њихову историју. Биће довољно, држимо, извести знатније тачке и означити закључке, који отуд неизбежно долазе.