Бранич

стр. 26.

б р а н и ч

број 1.

Преторијска нагодба од 1881. даје „становницпма Траневала потнуну самоуправу потчињену врховном 1'осподарству Њеног Величанства." Ово се врховно господарство изражава правима: 1., да именује једног британског сталног министра, који ће имати опредељено нраво надзора и одобравања која су именована у 18. чл.: 2., да војни преноси могу нрећи у републиканску област у случају рата између сизерене и какве стране државе или каквог урођеничког племева: 3., да води надзор над сиољним односима републике, што значи, да ће инглески дипломатски и консулски представниди вршити тај посао и закључивати уговоре у њено име. Напротпв. лондонска нагодба од 1884. изјављује: „да би се поиравиле незгоде уређења од 1881. и да би се скпнуо терет и обвезе, које отуд произилазе, нова нагодба замениће претходну". Нагодба од 1884. не говори ни о врховном господарству нити о икаквој другој надмоћности. Овде не постоји питање ни о британском сталном министру за републику ни о праву пролаза трупа. Она дозвољава слободно управљање спољним односима, под погодбом чувеног чл. 4. Овај члан је изражен овим речима: „Јужно-А®ричка република неће закључивати никакав уговор ни обвезу с другом државом или народом осим слободне државе Ореншке, нити пак с којим племеном на западу и истоку од ренублике, без одобрења Њ. В. Краљице. Такво одобрење сматраће се као дато у случају, да влзда Њ. Величанства не објави за шест меседи по пријему иреписа уговора, — преписа који !\е бити послан одмах по потпису — да закључење таквог уговора стоји у опреци с интересима В. Британије или једним од притежања Њ. Величанства у Јужној Африци." Најтачније поређење ова два текста ноказује, 1исе с1агш8,да су односи ове две државе потпуно измењени. Место односа врховног господара према свом зависном владаоцу, који је створио први уговор и садржавајући у себи очевидну иотчињеност, налазимо у другом уговору лвострану нагодбу, где више није наномињана надмоћност једне над другом страном. Овом двостраном нагодбом постављена су узајамна права и дужности: и она садржи само једну ограду, која одступа од потпуне једнакости уговорача. Без сумње, исвесни чланови намећу републици специалне обвезе и видећемо, да се Инглеска позива баш