Бранич

БРОЈ 2.

Б Р А Н И Ч

стр. 71.

по нашем грађанском законику (§ §. 485 и 488) не стиче услед самог позива на насдеђе, већ је за стицање н>егово потребно још и а<1Шо, што бранилац може вршити само она права дужникова, која припадају стецишној маси овога, а не и чисто лична права дужникова. и што н ма законске одредбе, која би браниоца овлашћивала, да ову правну радњу у место дужника изврши. Неки наши правници, напротив, одричу дужнику право примања и одрицања наслеђа са тога разлога, што је он, с погледом на§. 920. грађ. зак. и §. 25. стец. аост., лице неспособно за правну радњу. Такво мишљење ми не можемо да усвојимо. Дужник, падом под стециште, лишен је само права да управља и располаже са имовином. која образује њег< ву стецишну масу (§§ 24 и 25. стец. с. пост.), али он ни иод стециштем не губи своју правну способност и способност за правну радњу, исто тако, као што и лице, које није под стециштем не губи ове способности и ако му је цела имовина узета у попис за наплату дугова. Ово је принцип стецишнога права о коме нема спора у правној науцп и који је призват страним законодавством. 22 ) Да је овако и код нас т види се из текста поменутог §. 25. ,,Сви после изданог и обнародованог прогласа са пропалицом закључени уговори, који би се његовог чмања тицали, као и сва пегова стварна обвезателства , немају силе ни важности". Отуда што све обвене дужникове. учињене за време стецишта, нису ништавне, излази, да има и таквих права и обвеза дужникових, на које се стециште не простире, које су од стецишта слободне. А како бранилац масени заступа дужника у иитересу поверилаца само односно масене имовине, то онда стецишни дужник може сам. лично, вршити сва она права и примити на се све оне обвезе, које се на масену имовину не односе, и кад то стоји, онда је он за правну радњу способан. Ову спо22 ) КоШег, стр 299. — Ђг. Аид. 8гдш. 8ски11&е, Вав Оеи(,всће Копкигзгесћ!; ш зетеп јитЉсћеп 6гип<11а§еп. 1880 стр. 25 — X. Саеп & Вепаи11 № 208 Вогз1е1 , № 906 — Р. ^атиг, 1 >е сос!е <1есоттегсе ће]&е, 1884,1;. III №1642. —т. Саш1еш,Бећгћисћ 4ев ^есћвекесћУ, ВегНп 1890 стр. 442. — Овај је принцип јасно изражен у иоследљем пројекту нашег стечајног закона од 1896. год. (чл. 50, 58, 59 и 60).