Бранич

вро.ј 2.

•собност има дужник и ако се он по §. 020. гра(). закон. уподобљава младолетнику. Овај §. треба разумети тако, да се стедишни дужник уподобљава младолетнима само односно његових располагања са имовином масеном, а да он није, по своме правном положају, сасвим изједначен са њима. Разлози су нам за то ови: Што је стецишни закон доцнији од грађанског законика, а §. 25. стец. пост. садржи пропис, који има за цил. да заштити масену имовину од извесних обвеза дужникових. Што по §. 29. стец. судског иост. стециште не нрекида нарнице иоЈе, ге само на личност дужникову односе (н. нр. да он какав посао уради). Што §. 139. ист. зак даје лично дужнику ираво жалбе. Што, напослетку, бранилац масе, као што је речено, није општи заступннк дужников, у свима његовим нравним пословима, већ застунник овога. у интересу новерилаца, само у располагању са масеном нмовином, и кад би се дужник код нас равнао носве младолетнику, онда би излазило, да стецишни дужник није довољна ио закону зазтупљен и требало би му иоред браниоца масеаог, ради вршења нрава и примања обвеза, које му §. 25. стец. пост. није одузео. поставнтн још и другог заступника но закону о старатељству, а то нити закон предвиђа, нити се у пракси чинн. Па кад је, дакле, стецишнп дужник способан за правну радњу, и кад је право примања гезр. одрицања наслзђа, његово лично право, слободно од ексекуције, на по томе и од стецишта, онда је он једино и властан да реши о иримању наслеђа. И по нашем праву (§, 490. грађ- зак. и чл 116 и 122. иравила о иост. у неоспор. делима) имају се покојникови дугови и легати исилатити првенствено из на■слеђа и тек остатак овога, по исплати принашке наследнику одн. његовој стецишној маси. Ну, ваља иам одмах приметити, да смо мишљења, да иовериоци иокојникови и легатири имају ово нраво првенствене наплате из наелеђа према наследниковим повериоцима само дотле, док наслеђе не 6и било предано наследнику. По нашем законодавству, наслеђе је све до предаје одвојено од имовине наследникове и тек услед предаје његове наследнику нрелази у имовину овога и престаје бити засебном