Бранич
број 2.
8 р а н и ч
отр . 73.
масом. Од овога момента — предаје — повериоци начЈледникови могу се напдаћивати из наслеђа онако исто, као н пз остале имовине наследнпкове. и повериоци покојникови немају тада иречег а ирава наплате од њих из наслеђене имовине* 8 ). Исто тако. и код нас су повериоци покојникови у могућности да граже зерага^о 1>опогит. 0 овоме не го • ворп грађанеки законик. као у страним законодавствима, већ једино чл. 53. тач 7. нрав. о пост. у несп. делима и по њему иовериоци умрлога 34 ! могу тражити одвајање имовина само онда, ако би њихово право могло доћи у незгодан положај. кад би се имање наследннково смешало са имањем умрлога. Ноједина питања. која се на бене«1>ицијум новерилаца покојјникових одн >се, имају се, у оскудици детаљнијих прописа у нашем законодавству. раснрављати на основу правне науке. Ми ћемо овде напоменути само следеће : Да повериоци могу тражити сепарацију дотле, док наслеђе не би било предато наследнику 25 ), јер, као што емо већ рекли, иосле предаје наслеђе се не разликује од остале имовине наследникове, п када повериоцн иокојникови од тога времена немају права нрвенствене наплате из наслећене имовине, онда, природно, не могу тада ни сепарацију тражити. Да повериоцн. који су тражили еепарацију иа се ниеу потпуно измприли из наслеђа, имају ирава да се .:}» остатак својих тражбина наплаћују из имовине на-следнпкове (односно његове стецишне масе), ако је овај примио наслеђе без пописа; ово зато. што онп тада имају у наследнику евога лпчног дужника. и што им закон то право код нас није одузео. као шт > нека, наведена, страна законодавства чине. 4 23 ј Овако је и по аустриском праву — Зи&епгаисћ, објашњеље Ј;. 822, и ЈЈпдег В. VI, §. 40. Види одлуку опште седнице Еасационог Суда од 6. септембра 1897. бр. 565, штампану у „Браничу" од исте године бр. 9. 24 ) Легатари, напротив, ирема тексту тач. 7. §. 53. нису власни да траже сепарацију имовине. 25 ) Тако је и предвиђсно у §. 812. аустр. грађ. зак., као што смо већ споменули. — Овде не треба разумети то, да је имање предато наследнику на управу (чл. 114. помен. правила), већ да му је предато у смислу чл. 116. и 126. правила.