Бранич

стр. 74.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 2.

Да тражењу сепарације не стоји на нуту стециште наследник <ЈВо, јер стецишни повериоци наследникови не могу имати више права но што га сам дужник има. Да наиослетку, и по пашем праву, лични повериоци наследникови (па, дакле, и стецишни повериоци његови) немају права ни на зераг. ћопогшп у смотрењу наследникове имовине, јер за то нраво не налазе ослонца ни у §. 53. правила, ни у каквој другој законској одредби, ни у правној науци. На завршетку ове расправе, неће бити без интереса да се дотакнемо још и тога питања, да ли у с 1у чају, где би и наследник (дужник) и наслеђе били презадужени, треба отворити само једно стециште — наследнику — или, напротив, два стецишта, једно, над наслеђем, а друго над имовином наследниковом ? На то питање дајемо овакав одговор : Ако се наследник, пре или за време стецишта. иримио наслеђа са попиеом, па се ово, према пријављеним иовериоцима покојниковим, покаже као презадужено (чл. 108. и 109. правила), онда се наднаслеђем отвара стециште одвојено и независно од стецишта наследниковог, и ако би што од наслеђа, по исплати дугова покојнико ■ вих преостало, долази у стецишну масу наследникову. Ако се, пак, наследник пре стецишта свог' 28 ) примио наслеђа без пописа, ваља правити разлику у томе, да ли је оно наследнику предато или није. У случају предатог наслеђа, може бити само једног стецишта — наследниковог, кад би овај био презадужен, и на томе су стецишту, према оном што је већ речено, сви повериоци — и покојникови и наследникови — једнакога права, изузимајући, ако би које од њих имало залогу или привилегију. У случају, напротив. да наслеђе није предато наследнику, отвориће се два стецишта, и над наслеђем, и над имовином наследниковом; ово зато, што наслеђе до предаје још није прешло у имовину наследникову, те да би могло бити саставним делом једне опште, наследИИКОВе, стецишне масе. 27 ) Са»а М. Шапчанва. 26 ) в. примедбу под 1 на стр. 15. 27 ) Г)г. Саг! 8скгсагг, Ван Оеа(:еп'е1с1п8сће Соисигвгесћ^ 1Д 1еи 1894. §. 78. иримед. под 1.