Бранич

стр. 76.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 2.

бројне несугласице, које постоје између ове две владе и да тражи начин да их отклони. Овај последњи нокушај беше замашан. Наравно, иредседник Кригер је одмах изјавио, да он у ово! ствари гледа само пријатељски разговор и да је хтео да саслуша пријатељска мишљења с погледом на унутрашње државне нослове. Али се убрзо показало, да је се изложио опасности на свакако опасном земљишту. Потписници молбе инглеској влади упућпваху на следеће иовреде: 1.. да за њих и њихова имањз није било довољне заштите; 2 , да је општа управа била непотпуна и штетна за њихове интересе; 3., да погодбе за добијање ограничено? права гласа снречавају их, да суделују у земаљском законодавству. Прва се повреда односи на неке специјалне законе, које је република издала, да се .брани од опасности, којима јој прећаше преведико досељавање. Законом о аријему странаца .АИ 30 од 1896) тражила се од свију оних. који би хтели да се настане у земљи. иутна исправа или исправа од владе његове земље и виђену од стране републиканског консуларног нредставника илп нотврђену од каквог управног чиновника. И.справом треба да се утврди, да странац има довољно средстава за живот или потребних подобности да их заради. Другим једним законом, којп се односио на ирогонство странаца, овлашћен је председник по примљеном мишљењу извршног савета и и по саслушању дрд;авног тужпоца, да удали сваког странца, који би дражио на ненослутност или на повреду закона или који би учинио шта опасно за јавни мир, Најпосле, закон о штамии давао је истим властима право, да обуставе публиковања, која би им се чинила да су противна јавном моралу или опасна за јавну безбедност. Заиста, доцушгено је сумњати у дејство ових закона,- само не би се могло спорити, да се они односе на унутрашње ствари у великом степену, да имају обележје превентивне полиције и да су оправдани изузетним околностима. Рудареко становништво Јоханесбурга у мало што се није побунило за време експедиције Џемсона, оно је проузроковало властима озбиљне и дуге забуне и представљало је сталну опасност за државну безбедност. Како се, онда, може чудити томе, што се влада чува и што мисли на средства, да одговори свима случајностима?