Бранич

број 2.

стр . 85. *

само онде постојати може, где је учпнилац извесно злочинстко или преступљење хтво да изврши, па га елучајно. због неког страног узрока, не изврши нотпуно. Оно, што код покушаја за извршено дело не достаје, учинилац је морао хтети. И зато незатног нокушаја не може бити, као што не може бити ни покушаја код нехатних дела. Него кад из свега онога, што је тај суд нашао, да је пслеђењем констатовано, ни.је могла да ее изведе несумњнва намера оптуженог за убиство, због које се намере покушај и казни, то се има узети, да је оптужени ударио тужиоца ножем са неодређеном намером (<}о1и§ шс1е1 ;ег1шпа1и8), те према овоме он може бити крпвично одговоран за дело, које је посдедица његове радње, а то је за повреду теаа." Апелациони Суд, усвајајући те примедбе понова је расмотрио акта и пресуду првостеиенога суда, нашавши, да овде не постоји дело покушаја убиства, већ суде!.и према последици, коју је повукао. да овде стоји дело тешке телесне аовреде, па је пресудио : „Да се оптужени Фшгап Живковић казни са шест месепи затвора. за ово дело тешке телесне повреде, која ће му се казна рачунати од 10. септ. 1899, као дана прве изречене пресуде. Пресуда првостеп. суда по грађанској части одобрава се с тим" итд. Ову пресуду 1. одел. Апелационога Суда од 11. октобра 1899 бр. 3609 оснажио је Касациони Суд у I. оделењу свомв 27 ■ октобра исте год. нод бр. 8652. Саопштио М. ТЈ. П.

ПАРНИЦА ПРОТИВ СИДИЈ1ИЈАНСКИХ БАРОНА (Свршетак) Као што смо већ раније казали, на снорном завештању шема потписа. Да би ову значајну околност објаснили, браниоци су довели читав низ сведока, који су под закдетвом потврдили, жако је барон Ђудијо био толиконемоћан, да није могао ни перодржати. Читава маса опет других сведока исказали су под заклетвом. .да Је барон до свога носледњега чаеа могао потпуно употребља-