Бранич

БРО.Т 2.

Б Р А Н И Ч

СГР, Г)3

решењима Велика Скупштина није била сазвана никада. Овака практика не може се никако одобрити. Прво, скунштинско решење о уставној промени, кад се проведе кроз процедуру прописану чл. 131 Устава, и кад га-затим Круна потврди, постаје с формалног гледишта закон. Влада је дужна да га изврши као сваки други закон ; иначе она навлачи на себе одговорност за гажење закона Друго, кад се о једном Уставу Круна и Народно Представништво сагласе да је зреоза укидање, он је самим тим дискредитован. Он се мора мењати, или му се мора повратити кредит, што значп да је, у сваком случају, нужно еазвати Велику Скупштпну. Као год тпто је она једина надлежна да га промени, тако му исто она једина, изјавив се против његове промене, може дати нове важности. Не сазивати у таким приликама Велику Скупштину, било бп то исто што и продужавати век једном Уставу, на који је с најнадлежније стране бачена сумња да не ваља. Ма колико Устав био добар, он није у стању корисно дејствовати, кад један иут изгуби углед : снага закона лежи у поверењу које он ужива. У овом погледу Устав од 1888 био је боље инспирован: својим чл. 201 он је наређивао да се ..Велика Скуигит/та мора сазвати најдаље за четири месеиџ од дана кад је аредлог (уставне промене) усвојен." Да ли сазивање Велике Скупштине повлачп собом раепуштање обичне? По Уставу од 1888 повлачило је : обе Скупштине нису смеле једновремено дејетвовати. Данашњи се Устав тога питања не дотиче, али изгледа да би се оно дало решити помоћу чл. 83 изборног закона скупштинског. Ту стоји : .. Бпрање посланика за Велику Скупштину нити замењује нити искључује бирање посланика за обичну Скупштину." На основу овога би се могло закључити, да ни сазивање Велике Скупштине не искључује сазивање обичне. Примера истина није било да су се икад обе Скупштине нашле на окупу, али под владом Устава од 1869 није бидо ни о томе прпмера, да се обична Скупштина распустила услед сазивања велике На против, после Велпке Скупштине од 1877 сазвала се обична Скупштина, која је била изабрана још у току 1875. Тешко да има теоријских разлога, због којих не би било допуштено обичној Скуиштини радити упоредо са великом. То су два тела с разним надлежностима : једно је