Бранич

Б Р А Н II Ч

се не би слагао с њеним задатком, он ои могао одбити да< стави на дневни ред; *исто гако, нре него би такав предлог био усвојен, он би могао наћи начина, да састанак вакључи. Он је неопходан ломоћник владин, и за што ондањегов избор са свим истрћи испод њеног надзора? Ранпје је поменуто, да Велика Скупштина има сличности с обичном Скупштином у њеном ванредном сазиву. Она је везана указом о свом сазивању; ван предмета у њему поменутих, ни о којим другим није власна решавати, Тоје навек једна Скупштина ;н1 ћос. По томе, њој је забрањена једна мас-а послова, којима се обична Скуаштина бави. Она не може својом иницијативом ништа закључити, не може управљати пптања члановима Владе. не може их интерпеловатп, не може ни о чем отворити парламентарну истрагу, не може примати молбе и жалбе, не може изјавити неповерење Влади, не може је ни оптужити и т. д, Ако би уз иркос томе у њеној средини поникао нредлог да коме од тих аката пристуии, требало би да председникдискусију о њему закрати, да га шта више ни на дневни ред не прими. Великој Скупштини 1888-ме биде су погрешно упућене неке молбе и жалбе, и ево како је председник о њиме реферовао: „Многи грађани упутили сумолбе и жалбе на Велику Нарђдну Скупштину незнајући да делокруг Велике Народне Скупштине ннје, да може те модбе и жалбе да прегледа, по томе да решава; и према тоие све ове модбе и жалбе морамо упутити у архиву" (II. редовни састанак). Не учини ли председник своју дужност,. Скупштина треба сама таке предлоге да одбаци, а не одбаци ли их ни она, остаје да Круна то с- њима учини. Вило је примера да је Велика Скупштина прекорачижа свој круг власти, и да Круна против тога није ништа предузела. Велика СкушпТина, сазвана после смрти Кнеза Михаила ради избора Намесништва „не могаше се растати,. а да не изјави влади књажевој мисли и осећања, која обузимљу сав народ ерпеки услед крвничког убиства нигда заборављеног Књаза Михаила, као и у опште неке назоресвоје у смотрењу управе са земљом." И тако, она је изјавила неких седамнаест жел>а, од којих су се неке односиле и на законе које би требало издати. Велика Скупгатина, која се, након године дана, била састала да проме-