Бранич

БРОЈ 3.

Б Р А Н И Ч

сгр. 105

ј монархијама, да извршна влает утич^ на одређивања часништва законодавногтела. Обично, предеедника Горњег Дома поставља Круна. Налазисе, дајесаобраћај између извршне изаконодавне власти знатно олакшан, кад је ова последња у званичним односима представљена људима у којима Влада има вере. Као год што Окупштина посредним путем узима учешћа у посгављању миниетара, тако би ови од своје стране могли узимати учешћа у наименовању њене управе. Таки односи између Владе и Окупштине нису противни парламентарним начелима; на против, у Енглеској, колевци парламентаризма, Горњем је Дому увек председник један члан Владе, а у Доњем, већи део послова који на континенту епадају у надлежност предеедника Скупштине, нарочито утврђцвање дневног реда, врши главни владин представник. Парламентаризам претпоставља између извршне и законодавне власти врло присну сарадњу, коју је немогуће развити, ако свака од те две влаети буде с неповерењем гледала мешање оне друге у њене послове. Пнтање је сада, да ли би ее така практика могла применити и на уставотворну Окуиштину. Од већих европеких дрнгава, само Француска Република зна за једно тело, из далека тек налик на нашу Велику Скупштину; то је Конгрес, који се сазива ради дромене Устава, али овај не бира сам своје часништво : Уставом је прописано да ће његово часништво састављати председник, потпредседник и секретарп Сената. Разлога не би оскудевало, да се Великој Скупштини одузме избор њеног председника и потпредседника. Њој је иотребнија енергична управа него обичној Скуиштини већ и за то што јој, због великогброја чланова, недостаје јединства. Али баш е обзиром на ту изузетну важноет, коју *код ње председништво има, било би неумесно оставити његово одређивање елучајноетима избора Па онда, навек има опасноети, да Велика Скупштина не покуша изаћи из граница евоје надлежности, да не узме у решавање и оне предмете ради којих није еазвана. Наравно одлуке које би она на тај начин донела, Круна неби потврдила; али много би практичније било, кад би се спречило, да се таке одлуке у опште и не донесу. Међутим, за овупревентивну улогу никоне би био подеснији од еамог председника Велике Скупштине. Сваки иредлог који