Бранич

стр. 136.

б р а н и ч

ерој 3.

Од пискањске суднице удаљена је само неколико десетина корака, а од села Курића. Кордаћа и Пискање за једну четвртину часа, Друм, кога поменусмо, промидао је мимо ове кућице у растојању на 12 хвати. Кућа је била од слабе грађе: уираво беше то једна сеоска илетара од врбова црућа, само с поља олепљена блатом, озго покривена шашом. Простором захваташе у ширини два и но хвата, у дужини и висини око четири хвата. То беше одморно место путницима са Рашке или из Краљева — једна мала сеоска крчма Н>ен домаћин беше Радовап Васиљевиг., сељак из Пискање. Рођен у Бјрњацима , нахије вучитрнске у призренском иашалуку, прешао је у Србију нре неколико година, и настани се у Пис>;ањи. Подигне о свом трошку оно мало механице, дочекивао је и нропраћао путнике, номало је трговао, и тако поштено животарећи зар нешто и стече. Отац Васиљ МилосављевиК и браћа му, овда с нда обиђу Радокана, и невраћаху се иикад празне руке. Дугим борављењем у Пискањи, Радован је ту и у околним селима стекао доста доб]>их знанаца и пријатеља. Са некима ■од њих и братимио се, што је доказ тешње дружбе и мвлоште. Али као догиљак сматран је за туђинца, и не могаше да се сасвим нрироди и одомаћи. Са многима од мештана није се слагао, но то није ништа чудновато. Простота имз својих особењачких назора о карактеру и моралу. Што нвје ионикло ни развијало се у њеној средани, и на догледу њеним очима, то је вазда сумњиво. Писац је имао прилике да чује више нута, како у поједнним парницама сељак не верује сведоку зато што је јабанац (странац), јер вели: „да је поштен човек не би остављао своје огњиште и нагао у бели свет." Не верују ионегда ни сведоку домородцу ако је био у стаја&ој војсци. Промена у занвмању и напуштање ирадедовске колебе, по њиховом мишљењу повлачц промену и у начину схватања мисли и жеља њихових. Не кажем- да је овакво мишљење увек коректно, али је оно понекад и умесно. Као туђинац с тога гледишта Радован је од ночетка до завршетка остао некако одвојено од осталих сељана. Осем тога знамо но акгпма, да се пре неког времена и тукао са Јоксимом Стодовић<.м и Јаковом Раснсповићем из Пискање, у Мељаници, идући из Краљева. Миленко Гркајац из Пискање, жалио је на њ, сумњајући да му је запалио сена. Било је дакле у његовој околини људи, који су га збиљски назили: људи који су на спрам њега били равнодушни и опрезни