Бранич

сгр . 154.

број 4.

му двојином хешка: нрво, што су ограничења, а друго, што их он није драговољно примио. Баш за то што му је Устав наметнут, он ие би имао скруиула да га гази. Ну, баш кад би се и сиорила умесност једној законској одред^и, којом се забрањује уставна иромена за време малолетства владаочевог, оиет би се морало иризнати да се никакав нокушај уставне промене не би смео учинити, док она иостоји. Питање је сада, да ли се § 14. закона о Народној Скунштини могао укинута обичним законодавним нутем, или је и он за време Намесништва био неприкосновен, као сам Устав који је заштићавао. Одговор зависи од карактера самог закона о Народној Скугинтини; ако је он спадао међу уставне законе, из њега ни један параграФ није било доиуштено извадити; у противвом случају, Устав се, истина. по закону није смео мењати за време Намесништва, али се закон, који је го забрањивао, могао ироменити. Међутим, закон од 17. авгусга 1861 године ностао је за владе Кнеза Михаила, у оно време кад је било врло тешко повући граничну линију између обичних закона и Уста ва. Тај закон о Народној Скуишгини, као и неки други закони издани носле 1858., они о Кнезу, Савету, министрима, мењао је и допуњавао Устав од 1838. Ако су споља сви ти закони изгледали обични закони, а не уставни, то је било само с тога што је за Формалну промену Устава био потребан прнстанак Портин, који Обреновићи нису хтели да траже. По духу закона, дакле, § 14. Намесништво није смело укинути, да би уставну нромену омогућило. Друкчије стоји, наравно, ствар с Формалиог гледишта. „Мора се допустити." писао је Др. Стојан Вељковић у Јединству од 27 јануара 1869, „да иредставници законодавне власти новим законом могу најаре уклонити ову забрану, која је изречена у поменутом скупштинском закону. Наравно. да би се нри издавању тога новог закона морале све нрописне Форме за издавање овога рода закона испунити. И за гим могло би се одмах приступити ревизији (претресу) основних закона, при чему би се по природи ствари и Народна Скупштина сасиушати морала (§ В тач 2. в. закона о скупштини)." Овакав начин поступања