Бранич

в Р А Н И Ч

БРОЈ 4.

мах иза тога затраже још једну оку вина. Радован им даде. Мало доцније чу се опет глас : „Ходи механџија' да ти се алати ! и Изиђе Радован, но брзо се врати љутит вичући : „ Што ме зовете кад не иијете, а не %ете ни да алатите Одмах за Радованом уђе четворица, а нети оста ва вратима. Један од' њих унесе три коца и метну ватру говорећи осталима: „ Духајте нека ватра свитне /" Један поче пирити. но кад се ватра разгоре, други удари ногом и загаси. Затим стану будити Теодосија да устане и види коња, јер је, вељаху, збацио седло, но он им одговори да је пешук и нема коња. После тога почну тражити од Радсвана хлеба, к»ве и нечења, а он им одговори да нема, и да они знају да он то не држи. Тада један од њих дохвати Радована за гушу, један за једну а други за другу руку, четврти истрже му нож иза паса, па га тако слошки понесу на поље. Видећи шта се догађа, Теодосије ђиии са иостеље и хтеде мимо њих ван. али онај пети што стајаше на вратима докопа га за гуњац и хтеде га задржати ; ипак он се извитопери и наже онако распасан по мраку у један трњак што беше у околини и ту од страха паде и притаја се. Овако скривен осматраше по околини, и виде и чу како злековци кољем Радована утукоше Не потраја дуго, а то плану и механица. Извршивши гако своју намеру гготрче зликовии да се прикрију. Бојећи се да их ватра не обасја упуте се к трњаку, где је Теодосије у страху премирао, но за тим се преаомисле и вичући: „Вежимо к Ибру!" прођу мимо Теодосија и оду доле. У трњаку лежао је Теодосије до сванућа, и ако га је и киша преко ноћ тукла. Зором настави иут, иричајући овде овде несретњи догађај, е да би како дошло власти до знања, јер му не беше с руке да сам јавља. Доцније на суочењу позна Тиоодора, као непознатз црномањасту личност што прва уђе у механу, додајући да и опт. Гркајац наличи на једног од < не четворице, што оружани нападоше на Радована. Злочинци су се дакле поразбехали, Миленко Распоповић дође кући неко доба ноћи, и лажно нриповеди жени да је био пошао са оптуженвцима, па видећи да ће они у зло, искраде се и умакне виз поток ка Ибру. Као из плашње да га они не потраже, оде у оближњу шуму да зансћи, а сутра дан упути се у команду. Кмет Ј осиф нреноћи у подрум/ оптуженог Јоксима. Рано сутра дан Јоксимсв стац Петар Столовић нађе обојицу још на свавању, а том прилииом угледаМићсву Фишеклију, која дотле