Бранич

БРОЈ Г>. И 6.

б р а н и ч

стр, 200.

Велика Скупштина од 1888. изгласала је владин предлог Устава без икаких измена и допуна. Она је била принуђена да тако учини, јер је Влада захтевала од ње да о том предлогу решава као о целини. Али баш и да је било дано Скупштини да мења владин предлог, није вероватно да би га она много променила. У извештају одборске већине побројани су чланови за које би одбор био предложио да се одбаце, да је у опште могао чинити таке предлоге. Ти су чланови: 5, 79, 85, 110, 132, 137, 138, 164 и 190, свега девет чланова у једном Уставу, који их је имао две стотине и два. Одбор се највише противио члану 5., који је говорио о административној подели Краљевине. Кзким је побудама била руковођена опозиција, дознаје се из оног места у извештају одборске већине, где се вели да је одбор пристао на овај члан „добив уверење од меродавних Фактора, да ће у оним окружним варошима, које би по новој подели земље престала бити административна средишта, остати првостепени судови". — Извештај одборске мањине била су потписала обе вође сељачких поеланика: Димитрије Катић и Ранко Тајсић, и с тога је допуштено претпоставити, да овај акт садржи праве жеље тадашње скушнтинске већине. Одборска је мањина чинила владином предлогу три главне, начелне замерке: прво. што није упростио и олакшао поступак за оптуживање министара; друго, што не говори ништа о народној привреди, ~ и треће, што је задржао установу Државног Савета, чије су се дужности могле пренети на Народну Скупштину. поједина министарства и друге власти. Прва је замерка била неоснована. Поступак за оптуживање министара нигде није прост и лак. Кад оптужује министре, Скупштина врши судеке Функције, а не законодавне. Излишно је и доказивати да она мора дејствовати спорије и обазривије кад врши оне прве Функције, него кад врши ове друге. Другој замерци такође није имало места, јер народна привреда не спада баш у оне предмете о којима Устав ваља да се бави. А што се тиче треће замерке, она само сведочи да одборска мањина није била на чисто с тим шта је Државни Савет (СоиаеП <Г ЕШ); њој је требало објаснити ту установу, као оном посланику и& 1869. судску независност. —Прешав у појединости, одврдиич 14