Бранич

ГОД. VII.

БЕОГРАД I. и 16. МАРТА 1900.

БРОЈ 5 и 6'

БРАНИЧ

ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НЛГКЕ ОРГАН ЦМ1М ЈАОНИХ ПРАВОЗАСТУПНИНА 1 СРБИЈИ

издази :

одговорни уредник:

уредништво :

1. а 16. сваког

Милан Ст. Маркови^

Дубровачка улаца

иасеца.

правоаастушшк

број 13.

ПРЕДЛ01 1 ЗАКОНА о СУДОВИМА, СУДИЈАМА И СУДИЈСКИМ ИСПИТИМА

УставоМ од 1869. изречено је начело, да су судови независни и ца не стоје ни под каквом влашћу оеим закона. Но овај Уставом утврђени иринцип могао се остварити само специјалним законом, који би судску независноет и непокретност судија могао нарочитим одредбама утврдитп. Много је година протекло од обнародовања Устава док се до тога закона дошло. Тек 9- Фебруара 1881. изашао је Закон о Судијама, који је имао смер, да у појединостима оствари Уставом ујемчено начело о судској независности. Међутим само извођење тога закона, по љеговој субјективној страни, није испунило очекивања, која еу се на тај закон полагала. То је свакојако био и узрок, прво, ускореним личним изменама у саетаву судија наших Судова. а затим, друго, и укидању најглавнијих одредаба самога закона, тако, да је цео Закон о Судијама у своме главномначелу сасвим обеснажен. Овакво стање дало је повода једноме од наших еудија Највишега Суда, г. Лаз. Поповићу, судији Каеационога Суда и Краљевом посланику, даподнесе Народној Скунштини предлог закона о судовима,, судијама и судијским испитима. У побудама тога предлога вели г. Л. Поповић, да судови треба да буду прави храмови и браначи правде и закона, те — не упуштајући с-е у оцену данашњег етања наших судова — он доказује потребу о поправци у најкраћем времену нашег еудства и наших судова. Констатујући ту иотребу, коју емо чеето истицали у нашем органу, као итну и неопходну, ми држимо да ћемо најбоље учинити, ако нашим читаоцима изнесемо за сада цео иредлог, како га је г. Л. Поповић Скупштини поднео. Предлог гласи: ВРА1ШЧ 13