Бранич

стр. 194.

б р а н и ч

број 5. и 6.

НАРОДНОЈ С^УПШТИНИ Мото: „Аше цише книгоу царн или мо сркчб), ИЛИ 110 Јшбви ИЛИ 110 51ИЛ0СТИ за нћкога, а онавв книга раварјајегв законБник-Б, не по правдЉ и по вакону како иигае закон-в, еоудие тоуви книгоу да не в-броумтг, твкомо да суде и врвше по правд-1;. Всаке соудие да суде по закону право како пише у ваконвику, а да не соуде по страху цареву." (Душанов ЗаконикЈ „IIри изрицању правде судови су независни и не <"тоје ви под каквом вдашћу осим закова." (Устав Краљевине Србије) „Што је право и Богу је драго" . .Прапда држи аемљу и градове" ,.Бог на небу суд на земл.и" ..Има суда за свакога". (Српска народна лудрост) II старо орпско ааконодавство у законику сидног цара •српског Душана; и ново српско законодавсгво у Уставу Краљевине Србије, и цео српски народ у своме вековном законику, у својим пословицама и песмама, изрекоше и утврдише и пре и сада и вазда то узвишено начело: да судови наше земље стоје на врло високоме месту у држави и да не зависе ни од кога осим закона. Када је одиста тако и када тако и треба да буде највећа брига свакога па и намера законодавства мора да је та, да судови п.егови буду одиста прави храмови и браничи правде и закона. Је су ли то они данас у нас, нећу овде да процењујем, али смем да констатујем потребу, да треба у најкраћем времену и у саставу наших судова учинити поправке такве, да судови наши могу бити свагда поуздани браничи правде, неумитни иослужиоци и извршиоци закона, нрава сигурност народна у погледу заштите његових права, слободе и живота. Јесам ли предлогом који имам част поднети погодио пуг којим треба поћи и допринео овим својим радом, макар колико, да се та поправка изврши како треба, на Народној С&упштини и Краљевој Влади је да оцени, а на мени је дужност да ма у најкраћим потезњча обележим побуде и разлоге што овај предлог овакав подносим.