Бранич

врој 5. и 6.

б р а н и ч

стр. 215.

љење је допуштено да ни ти кантони, ни те државе нису праве државе; да је то један средњи облик, један прелаз између државе и самоуправне области, који је постао под притиском практичних нужности, и који се ни под каку строгу правничку Формулу не да подвести. Неизвесно је да ли би једна метода, која је у таким полу - државама примењена, ваљала и у правим државама; неизвесно је у толико пре што нема примера да се која од правих држава одважи а учинити оглед с том методом. Не треба заборавити ни то да су и швајцарски кантони и државе Северо-Америчког Савеза републике. У монархијама. давање потоње иотврде новом Уставу, као и нокретање уставног питања, спада у прерогативе владаочеве, и у тим актима бирачко га тело не би могло заменити, а да престиж владаоцу не буде осетно смањен. Остају свега два начина уставне промене, на које се треба обазрети. Један је, да Устав мењ.) обична Скупгатина; други, да га мења велика (подразумева се свака заједво с Круном). Цео је спор око тога. да ли је за мењање Устава боље створити нарочите органе, или се послужити онима који већ за мењање обичних закона постоје. Тај систем, по коме чставотворну власт врши законо^авно тело, може се по својим нојединостима разликовати бескрајно. У главноме постоје две могућности. Скупштина, која је одлучила ревизију, сама мења Устав, или та се Скупштина распугата, иа се нарочито бира она која ће овај посао свршити У овом другом случају, свака Скупштина има права предложити да се Устав промени. Променити га има права само она коју бирачко тело на то овласти. Између предлога промене и решавања оставља се један моменат да се и народ, по средством нових избора, саслуша. Важно је приметити да се ова нова Скупштина својим саставом ни у колико не разликује од обичне Скупштине ; то је обична Скупштина обновљена, то још није Велика Скупштина. Кад се Скупштина обнавља пре решавања о новом Уставу, ово је критеријум по ком се уставни закони распознају од обичних. За израду обичних закона довољна је једна Скупштина. док се за израду уставних