Бранич

стр. 222.

К Р А Н И Т

БРРЈ Р>. и 6.

док се Скупштина склонила да учини нештошто по Уставу (чл. 61.)није могла одрећи, а то је да о в^адином предлогу као о целини решава. Због тога што је тешко спречити Велику Скупштину да не напусти пут легалности, навек се узимају извесне нредохране, кад год се она сазива. Пред њу се излази с готовим предлозима, и она има само да отвори уста и рекне: да или не. Времена јој се не оставља много: 1869-ме није трајала ни три недел,е, 1888-ме трајала је четири дана, 1877-ме једва и пуна два. Овог пута журило се толико да је она била и отворена и затворена, као што званични извештаји кажу, „живом речју" владаочевом. Неоспорно је начело да све власти треба да дејствују у грааицама закона. Ако је једна власт организована тако, да стално излази из тих граница, то је доказ да је она организована рђаво, и да је треба укинути. На основу тога и ми закључујемо да би најбоље било уставотворне Функцаје сасвим одузети Великој Скупштини. За што не бисмо те Функције пренели на законодавне чиниоце? Они их врше готово у свим монархијама, не изузимајући ни Белгију, од чијег Усгава либералнији не смемо тражити. Ако се кад потреба једне нарочите уставотворне Скупштине осећа, то је у тренуцима великих криза и преврата, кад је уставна промена почела тиме што је од стања које је постојало начињена 1аћи1а гааа. Узалудбитада било апеловати на редовне власти: оне су све обустављене, и нови Устав може бити уведен у живот само одлуком једне Скупштине, која је, док се Влада не би поново организовала, сву власт у своје руке прикупила. Свемоћне се Скупштине исто онако као и диктатори, јављају само у револуционарним временима. Иначе, правило је да се Устав никада не мења из основа, него се само преправља; да његово обнављање бива постепено. са што мање потреса; ако је дкако могућно, обичним законским средствима. И због тога, у Енглеској, не само да уставотворна Скупштина не постоји, него се не заа ни за Устав у нашем смислу; он је изједначен с осталим законима, да би се могао неосетније мењати. На континенту, у већини земаља још се држи на разлику између уставних закона и обичних. Али опет за то није установљена нарочита