Бранич

стр. 232.

б р а н и чс

врој 5. и 6.

ако се докаже, да ово норавнање има силу извршне ире суде н на тај начис, да је њиме, поред ооталога, замењепа и ранија пресуда Аоелационога Суда, — онда је тужена Стака неумеспо тражила забрану по исправи : а коју суд унапред није могао знати да не важи, а тиме је изазвала попис и ове трошкове, па је као про узроковач пиете, одговорна тужиоцу ИсаковиКу и имала би му је у том случају и накнадити, -— §. 800 грађ. зак. Утврдили се пак, да речено поравнање нема силу извршне пресуде, онда је поменута пресуда Апелационога Суда № 807/93 пуноважна исправа, са којом ]е т жена Стака, по §. 377. грађ. суд. пост., могла пуноправно тражити забрану на покретност Пејића и у том случају, тужиоцу Исаковићу, Пејићи би, као ироузроковачи штете, имали му је и накнадити го истом §. 800. )рађ. зак. Поднетим уверењем овога суда од 7 Августа 1895. д« 8348, доказано је, да поравнање од 30. Маја 1895. № 6004., није суд уважио, као што се тражи у §§. 144—146. грађ. пост., те да има силу извршне пресуде, а уверењем иследног судије овога суда од 23. Марта 1898. № 3914., доказано је, да су решењем истог иследног судије од 19. Марта 1898. № 3480 стављени под редовну крпвичну истрагу В. Кундовић, као пуномоћник овде тужене Стаке и овде тужена Браћа Пејићи за дело нреваре. због тога истог поравнања од 30. Маја 1895. № 6004. Из овога се ]асно види, да исход овога спора о накнади зависи од исхода горње кривичне парнице, односно од тога, хоће ли се и на који ће се начин поравнање № 6004 огласити за неважеће ши ће остати у снази и у првом случају штету имају накнадити Пејићи, а у другом Стака, а никако нису одговорни све троје, нити се напред може правилно оценити, ко је ову оштету и трошак проузроковао. С тога суд налази : да има места тражењу пуномоћника тужене Стаке, да се ова парница одложи по тач. 1. §. 110. грађ. суд. пост., — па зато је и решио да се одложи. као што је напред изнето. По жалби тужиоца Исаковића. Ш. одељење Касационога Суда прииедбкч! од 7. Августа 1898. д« 5593.