Бранич

број 5. и 6. бранич стр. 245.

Кад тужена не пориче, да је ту обвезу — меницу — издала тужиоцу, но еамо се брани, да та обвеза не вреди, иошто ју је у малолеству издала, то суд ценећи ту одбрану њену налази : По тач. 6. §. 17. зак. о устрој. тргов. суда сматра се за трговачки посао и меница ма између којих лица, а по §. 2. трг. зак. и женска лица, ако имају пуних 17. година могу трговати уз потребно одобрење. Према овоме и кад се из крштенице тужене види, да је она у време издања менице, по којој се тражи наплата, имала више од 17. годпна, и када је по §. 3. трг. зак. за трговање удате жене потребно одобрење мужевљево, јер је она ма и малолетна удајом, према §. 153. гцађ. зак., изашла исиод власти оца и тутора, ово је одобрење довољно онда и за издање менице, као трговачки посао. Кад је овде, као што се види из поднете менице, муж тужене одобрио да она изда меницу, онда је она могла менично да се обвеже и меницу да изда, и кад је иста направљена по пропису §. 0. трг. закона, она има потпуну силу и важност, тим пре, што и тужена не одриче, да ју је издала. Но но жалби пуномоћника тужене етране, иримедбама II. одељења Касационога Суда од 29. јануара 1900. бр. 769. поништена је горња пресуда Апелационога Суда са разлога : Ценећи обвезу тужене Марије као малолетнице, по прописима трговачког закова, на које је Апелациони Суд унућен примедбама Касационога Суда од 13. новембра 1899. бр. 9224., суд у исто време није требао губити из вида ни законодавно решење од 25. октобра 1852. год. ВБр. 1041. (збор. VI. стр. 210.) из којега се види : да је за оне послово малолетника, у којима су у питању њихови материјални интереси, дакле, који се тичу њиховог имања, потребно и одобрење суда, а не само одобрење мужа, кад се обвезе тичу удчте малолетнице. Но и ово стање код меничних обавеза, као трговачких послова, по тач. 6. § 17. зак. о устрој. трг. суда, може важити само онда, ако суд нађе, да нема доказа, да је у спорном случају тужена Марија трговкиња, односно, да нема доказа, да је са потребним одобрењем већ водила трговачке послове у сиислу §. 3. трг. зак. Усвојивши ове примедбе, Апелациони Суд је с допуном разлога у смислу ових примедаба, нресудом од 5. Фебруара 1900. бр. 500 пресуду првостепеног суда одобрио.

Фр. С. П.