Бранич

стр. 258.

в р а н и ч

БРОЈ 5. И 6.

На исииту 19. Новембра све је одрицао. Признаде само да је 3. Октобра због купљења данка био са осталим оптуженицима ка Распоповићком Брду, па је под ноћ, бојећи се због државних пара од рђавих људи, заноћио у подруму Јоксима Столовића, а о злочин и1ком догађају те ноћи не зна ништа. Међу актима његова саслушања тог дана, налазимо једну његову цедуљу ове садржине: „Госиодине каиетаие! Ја вас јуче молих да дођем до вас ради неког иосла, иа ми ви не одговористе. Да не бих на иравди робовао, но нека се иронат ко је лрив, — ја. више никог до ЈВога немам но вас. Ја се надам да до вас дођем, да би се изнашао ко је крив ко је ирав — ако Иете ми веровати. Ваш ионизан Јосиф БелчевиЛ. и Али она иризрења што су за време рата по суспевдовању закона општинске самоуправе могла Белчевића на кмество да наместе, већ су престала! Као поштен човек, капетан је тада могао бити преварен лисичијим понашањем бив. општинског писара; али сад тгад је његова кривица већ толпко доказана он нити хтеде нити могаше да га даље протежује. По актима не видимо нигде да је Белчевић за време целе истраге доирво до г. капетана. Беше дакле остављен сам својој судбини. Мало доцније — 21. Новембра — сам кмет јавља се иследнику и про I околарно казује : „у делу убијства и иаљееине нисам крив, али сам крив у оиште ио тим делима само толико, што до сад не јавих власти злочинце које иознајем. Да не биж на иравди Бога страдао, отворено исиоведам истину." Сад настаје дуга прича, како је тог дана као кмет сазвао еељане на Распоповићко Брдо, купећи данак; како је обедовао и пио са осталим оптуженицима до неко цоба ноћи, те се вели „прилично и написмо." У разговору каза му Анђелко Каши% да г^ сељани мрзе, и да ће га убити ако се не махее кмества. То га веома поплаши, побоји се за државне паре што беше од данка прикупио, па замоли Петра Столовића да га води у свој иодрум на преноћиште, јер му је кућа далеко. Пођу — но за њима пристану и остали опттженици, вичући да га сама не остављају. Пред Петровим подрумом кажу му евоју налеру да ће Радована да убију и опљачкају, позову и њега на дво. но он их одби и затвори се у подруму, а они оду претећи му . да ће да га убију, попале и затру му Фамилију ако само прокаже. Сутра дан причаху му да су дело извршили, и опет му запрете да Иути. Моли, да се похватаним зликовцима не казује његова исповест, јер ће сви или побећи или сами себи смрт задати, да само не дођу у руке окружног суда.